Prepodobni Aleksije - čovek Božji. U vreme cara Hanorija, u Rimu je živeo visoki carski činovnik Jevtimijan sa ženom Aglaidom . I pored velikog bogatstva, živeli su vrlo skromno i odgajili sina jedinca...

krštenje od Optata episkopa. Kiprijan pak beše volh, imaše veze sa dusima nečistim i gataše. Neki razvratni mladić Aglaid neznabožac htede pošto po to prelestiti sv. Justinu, jer se zanese lepotom njenom, pa kako ga sv. devica odsudno odbi,

kod Kiprijana. Kiprijan navođaše zle duhove, jedne za drugim, na Justinu, da bi u njoj raspalili strast nečistu za Aglaidom , no ne uspe u tome ništa, jer sv. Justina krsnim znamenjem i molitvom Bogu odgonjaše od sebe duhove zlobe. Tada Kiprijan

Prepodobni Aleksije - čovek Božji. U vreme cara Hanorija, u Rimu je živeo visoki carski činovnik Jevtimijan sa ženom Aglaidom . I pored velikog bogatstva, živeli su vrlo skromno i odgajili sina jedinca Aleksija. Kad je odrastao, roditelji ga

njenim, i stade joj pakostiti, navodeći na nju razne bede i nevolje. U to vreme bejaše u Antiohiji jedan mladić, po imenu Aglaid , sholastik, [ 26 ] sin bogatih i znamenitih roditelja. On sav život svoj provođaše u slastima i sujeti ovoga sveta.

je išla crkvi, i začudi se njenoj lepoti. I đavo mu ubaci u srce rđavu misao o njoj; i raspalivši se požudom prema njoj, Aglaid se stade na sve moguće načine paštiti da se upozna sa njom i zadobije ljubav njenu, pa da onda čisto jagnje Hristovo uvali

služim, i čistotu svoju čuvam; On i dušu i telo moje čuva od svake nečistote. Čuvši takav odgovor celomudrene device, Aglaid još jače žuđaše za njom, raspaljivan đavolom. I pošto je nikako ne mogaše prelastiti, on namisli da je na silu otme. I

jagnje - svetu Justinu oteše iz ruku pokvarenog mladića kao iz čeljusti vuka. Razuzdani se mladići razbegoše, i Aglaid ode postiđen kući svojoj. He znajući šta više da čini jer je zla požuda rasla u njemu, Aglaid se reši na još jedno zlo: ode

se mladići razbegoše, i Aglaid ode postiđen kući svojoj. He znajući šta više da čini jer je zla požuda rasla u njemu, Aglaid se reši na još jedno zlo: ode velikome volhvu i čarobnjaku Kiprijanu, idolopokloničkom žrecu, ispriča mu svoju muku, i

žrecu, ispriča mu svoju muku, i zamoli njegovu pomoć, obećavajući mu mnogo srebra i zlata. Čuvšisve to od Aglaida , Kiprijan ga tešaše, obećavajući mu da će mu svu želju ispuniti. Ja ću učiniti to, reče on Aglaidu, da će sama devica

i zlata. Čuvšisve to od Aglaida, Kiprijan ga tešaše, obećavajući mu da će mu svu želju ispuniti. Ja ću učiniti to, reče on Aglaidu , da će sama devica iskati ljubav tvoju, i žudeće za tobom više nego ti za njom. Utešivši ga tako Kiprijan ga otpusti punog

delima vratio; mnoge sam celomudrenike u bludočinstvo uvalio, -: pa zar da tu jednu devicu ne privolim na ljubav prema Aglaidu ? Ali, zašto više govoriti? Ja ću uskoro samim delom silu svoju pokazati, samo uzmi ovu lekariju, (- pruži mu neku punu

-), i podaj je onome mladiću da pokropi Justininu kuću, pa ćeš videti šta će biti. Rekavši to, on ode. Kiprijan pozva Aglaida i posla ga da tajno pokropi Justininu kuću iz đavolove posude. Kad ovaj to učini, tamo uđe demon bluda sa raspaljenim

požude i zapaljenost ognja paklenoga. I dugo ona bi u toj napasti i unutrašnjoj oluji: i dođe joj na pamet onaj mladić Aglaid , i pojaviše se u njoj rđave misli. No devica se čuđaše i same sebe stiđaše, osetivši gde joj krv vri kao u nekom vrelom

slaba devojka pobeđuje? - Tada đavo, želeći da uteši Kiprijana, reši se da učini ovo: pretvori se u Justinu, i pođe kod Aglaida , da bi Aglaid, misleći da je to Justina glavom, ispunio svoju želju, te tako ne bi bila obelodanjena njihova nemoć