čulne i misaone spoznaje problematični su. Uzdržavanje dovodi do nepokolebljivosti, nepomućenosti duše ( ataraksija ). Svrha uklanjanja svega što se smatra istinitim nije u tome da sve bude pokolebano, da bi čovek izgubio oslonac.

. Promenljivost i nemirnost predmeta donosi nemir duše. Skepsis treba da oslobodi svest od toga nemira, da bi se u ataraksiji našla ravnodušna smirenost duše. Životinje poseduju takvu ravnodušnost. Čovek treba da je postigne umnim naporom,

u platonovskoj, hrišćanskoj ili indijskoj etici, već je sav okrenut nekom postignuću u ovom svetu, Šopenhauer ataraksiju koju preporučuju stoici vidi samo kao očvrslost i neosetljivost prema udarcima sudbine. Ali: "to još nije stanje

, ataraksije .

se da saznate pravo značenje te reči, a ne vulgarno, nastalo delovanjem hrišćanskih otaca. Osnovni cilj hedonizma je ATARAKSIJA (duševni mir, nepomućenost duše). Vidite šta o tome kaže Epikur.

te ideologije su bili sad vec pokojni Milosevic, te Seselj, Karadzic i delom Vojislav Kostunica. ataraksija ¶

, u mnoge druge, koncepte, o kojima priča na vulgaran i laički način. Suština epikurejstva nije puki hedonizam, već ATARAKSIJA (duševni mir i nepomućenost duše). No, šta to vredi pričati raznim kukuruznim klipovima, kada je njima Biblija

principu života s prirodom, o Aristotelovoj etici ljudskosti i mere, o Aristipovom hedonizmu, o Epikurovom principu ataraksije , o Spinozinom etičkom racionalizmu, o engleskom utilitarizmu, o Kantovo j etici kategoričkog imperativa, o

, a to koristi zdravlju, a život postaje interesantniji i zabavniji. ataraksija . Kažemo tu najznačajniju reč koja čoveka vraća u život. Ona odbacuje sumnju u besmislicu života u najtežim trenucima

u život. Ona odbacuje sumnju u besmislicu života u najtežim trenucima kada se čovek nađe u krizi. Naprotiv, ta grčka reč ataraksija znači vedra smirenost duha - duševno stanje bez straha i čini duševnu harmoniju. Završiću ovo pisanje porukom da život

", to jest, da uprkos slučajnosti nastanka života i besmislenosti čovekovog postojanja, treba da neguje stoičku ataraksiju i pokaže slepoj sudbini prkosnu, ali dostojanstvenu hrabrost do kraja

i dosada, osećanje skučenosti i besmisla života. Nije slučajno filozofija Stoe za najviši ideal čovekov označava mir ataraksiju . Nije taj mir posledica toga što se ništa ne dešava i što nikakve opasnosti ne prete. Taj mir nastaje iz osećanja

češće, bez roptanja i gneva, koji nužno uvećava nesreću koja nas je zadesila, ne ni rezignirano ili depresivno, ne ni ataraksijom stoika, do kojih još nije bila doprla svetlost Hristova. Primajmo je smireno, trpeljivo i "dobrodušno ", u uverenju (

mišljenja i da se uzdržava (gr. epohe) od suda i delovanja i da se kloni svih afekata, pa će jedino tako naći u sebi mir ( ataraksiju ). Pri eventualnom izricanju sudova možemo reći samo kako nam se nešto čini da jest, ali ne možemo tvrdi da stvarno jest

muke nevolje, kušnje, izazova, života: ugasnuće žudnje za životom, dostizanje ravnodušnosti ili neke vrste ataraksije (grčkih stoičara, kasnije), koja vodi u nirvanu.