supresorskih gena značajnu ulogu igraju pušenje kao i druge kronične infekcije vrata materice ( HSV kao i verovatno klamidijska infekcija ). Razvitak raka vrata materice odvija se u oko 90 % slučajeva preko predstadija i u oko 10 % bez ikakvih predznaka ( spray - karcinom ). Predstadij raka vrata materice je CIN 3 ( teška displazija i CIS: Carcinoma in situ ). Displazija označava smetnje u razvitku i sazrijevanju epitela vrata materice s različitim stupnjem stanične atipije , koja podrazumijeva nepravilan izgled jezgre, nepravilnu veličinu jezgre, nepravilan odnos jezgre i citoplazme, promjene u kromatinu. Kod teške displazije poremećeni rast stanica se nalazi u više od 2 / 3 debljine epitela, kod CIS promjene zahvataju cijelu debljinu epitela. Razlika između CIS i invazivnog karcinoma je histološke naravi: kod CIS je još uvijek intaktna bazalna membrana - tanka membrana koja dijeli epitel od subepitelnog vezivnog tkiva u kojem se

nalazi karcinom . atipije , ćelije su jednake, hiperhromazija nije naročito izražena, nukleoprotoplazmatički odnos je retko poremećen, a moguće povećanje broja mitoza ne pokazuje znake atipije. Osim parakeratoze i keratoze, kod leukoplakije se mogu naći i promene tipa hiperkeratoze ( hiperleukokeratoze ). Ovde nalazimo ćelije iz gornjih slojeva bez jedara, u vidu gustih lamelarnih formacija. Uz navedene keratotične promene, kod leukoplakije se mogu u brisu videti i ćelije različitog

( leukoparakeratoza ). To je nepotpuno orožavanje. Keratohijalinski sloj ne postoji, viđaju se mala piknotička jedra. Kada postoji keratohijalinski sloj ćelija govorimo o keratozi ( leukokeratoza ). U keratotično promenjenim ćelijama nestaje glikogen. Kod leukoplakija u kojima nema znakova atipije, ćelije su jednake, hiperhromazija nije naročito izražena, nukleoprotoplazmatički odnos je retko poremećen, a moguće povećanje broja mitoza ne pokazuje znake atipije . Osim parakeratoze i keratoze, kod leukoplakije se mogu naći i promene tipa hiperkeratoze ( hiperleukokeratoze ). Ovde nalazimo ćelije iz gornjih slojeva bez jedara, u vidu gustih lamelarnih formacija. Uz navedene keratotične promene, kod leukoplakije se mogu u brisu videti i ćelije različitog stepena atipije, pa i maligne ćelije, koje nam i bez prethodno urađene biopsije govore da je u pitanju maligni proces. Prema podacima iz literature 8 - 10 % leukoplakija može

su jednake, hiperhromazija nije naročito izražena, nukleoprotoplazmatički odnos je retko poremećen, a moguće povećanje broja mitoza ne pokazuje znake atipije. Osim parakeratoze i keratoze, kod leukoplakije se mogu naći i promene tipa hiperkeratoze ( hiperleukokeratoze ). Ovde nalazimo ćelije iz gornjih slojeva bez jedara, u vidu gustih lamelarnih formacija. Uz navedene keratotične promene, kod leukoplakije se mogu u brisu videti i ćelije različitog stepena atipije , pa i maligne ćelije, koje nam i bez prethodno urađene biopsije govore da je u pitanju maligni proces. Prema podacima iz literature 8 - 10 % leukoplakija može koegzistirati uz maligni proces različitog stepena, pa je stoga veoma važno svaku leukoplakiju ispitati metodom citologije, proširene kolposkopije, a ako je potrebno i serijskim patohistološkim pregledima .

, i verovatno ti se svakog dana pojavljivala po neka nova bradavica.One niču kao pečurke posle kiše.Da bih videla da li ih ima u vagini i na grliću, po protokolu moram da uradim kolposkopiju i PAP test, a to je posebno važno zbog prisustva virusa na grliću, gde maligni tipovi HPV virusa izazivaju karcinom. Na sreću, nakon kolposkopskog nalaza M. J. nije imala znake HPV infekcije na grliću, znači imala je dobar kolposkopski nalaz, ali u PAP testu, koji nije pokazivao znake atipije tj. sumnje na malignitet, imala je masu leukocita i znake infekcije. Dobro je da virus nije zahvatio grlić materice, ali s obzirom da imamo znake infekcije, po našim protokolima bi trebalo da uradiš ispitivanja na prisustvo drugih infektivnih agenasa na i u grliću.Razlog za to je što HPV infekcija spada u seksualno prenosive infekcije, i može biti udružena sa drugim infekcijama tog tipa, među kojima su i one koje su uzročnici neplodnosti-steriliteta i to i kod žena i kod

sa površinom od 65 hektara u vrednosti od 6,5 miliona dolara.Međutim, zanimljivo je da je ugovor potpisan isti dan kada je oregonski Senat doneo zakon o poreznim olakšicama za data centre smeštene na tom područiju.Iako se još uvek ne zna namena ovog centra, predpostavlja se da bi "gospođica" Siri u Oregonu mogla da poboljša svoje usluge . atipije , a vaginalni sekret takođe II grupa. Predloženo mi .. dalje »

pregledom aspirata. Fibroadenome klasifikovane kao benigne treba samo pratiti bez ekscizije. Međutim, fibroadenom je teško razlikovati od filoidnog tumora tako da ukoliko fibroadenom pokazuje nagli rast treba ga izvaditi . atipije , broja mitoza, granice tumora i obilja stromalnih ćelija. Ukupno čine manje od 1 % neoplazmi dojke, i najčešće se dijagnostikuju kod žena starosti od 40 godina. Maligni filoidni tumori mogu da metastaziraju u udaljenim organima, ali primarno to čine u plućima. Retko daju metastaze u limfne noduse. Lako se dijagnostikuju radiografijom grudnog koša i kompjuterizovanom tomografijom. Terapija je hiruška sa širokom ekscizijom, jer tumor na operaciji ima veličinu od 5 cm .

koji čini 1 % ukupnih tumora dojke. Termin Cystosarkoma Phyllodes Müler je upotrebio 1838. godine da opiše mesnati spoljašnji izgled tumora ( sarkoma ) koji makroskopski sadrži sporadično cistične tvorevine ( cista ) kao i papilarne produžetke stomalnog tkiva pokrivenog epitelom ( phyllodes ). Do sada postoje čak 62 termina u definiciji Tu phyllodes u zavisnosti od makroskopskih karakteristika, histoloških parametara kao i morfogeneze. Na osnovu broja mitoza , atipije ćelija i celularnosti ovaj tumor se deli na benigne, bordeline i maligne oblike. Phyllodni tumor može dostići veličinu do 20 cm i više zbog kontinuiranog delovanja estrogena na povećan broj steroidnih receptora. Do sada smo operisali 4 slučaja koji su PH verifikovani i ponovo provereni na Onkološkom institutu u Beogradu. U tri slučaja se radilo o bolesnicama između 40 - 50 godina gde je nalaz bio benigno. U četvrtom slučaju se radilo o devojci kojoj je sa 18 godina izvađen

tkivo dojke kasnije na tom mestu u najvecem broju slučajeva razvijaju karcinom Pojedina stanja dojki - Benigna stanja dojke se dele u tri grupe: Neproliferativne lezije - To su stanja dojke koja vrlo malo utiču na dalji razvoj karcinoma i nisu povezena sa rastućim promenama u dojci: fibrocistična bolest; srednje teška hiperplazija; adenoza ( nesklerozirajuća ); jednostavan fibroade-nom; masna nekroza, mastitis, jednostavan papilom itd. Proliferativne lezije bez atipije - U ovim stanjima postoji ekscesivan rast ćelija u duktualnim lobusima dojke povećavaju rizik za nastanak karcinoma sa jedan ipo do dva puta. To su: duktalna hiperplazija; složen fibroadenom; sklerozirajuća adenoza; papilomatoza; radijalni ožiljak Proliferativne lezije sa atipijom - U ovim stanjima postoji ekscesivan rast ćelija dojke ali sa deformacijom ćelija tj. atipijom. Ovde je šansa za razvoj karcinoma 4 - 5 puta veća. Tu spadaju atipična duktalna

da naginju ka čvršćem tkivu ( ka fibrozi ) ili ka žlezdanom tkivu ( ka adenozi ). Fibroza može da remeti funkcionisanje u smislu remećenja sekrecije i izlaska sekreta, kao i dati poremećaj cirkulacije. Sama fibrocistična bolest nije opasna, treba je pratiti, posebno u perimenopauzi i postmenopauzi. Ne može se isključiti postojanje izolovanog maligniteta i zato treba fibrocističnu bolest pratiti jer neadekvatna proliferacije duktalnih ćelija može da bude sa ili bez atipije . Kod žena treba izbegavati supstitucionu terapiju kod lečenja psihogenih ili vazomotornih tegoba u menopauzi .