njegovom konceptu i elementima na osnovu kojih se računa njegova vrednost. aznu zatvora u trajanju od jedne godine koja bi se izvršila na taj način što okrivljeni ne bi smeo napustiti prostoriju u

im na mrtvo ubiše, Tri hiljade ranam obraniše; Neka znade tužni Osmanlija, Đe su Zupci, što su Crnogorci. Tu ostavi aznu i džebanu; Tu je Salik sreću izgubio; Poznavaće bolje Crnogorce. Tad vojvoda vojsku okupio, Okupio pa je izbrojio,

na bijele ruke: "Ali-pašo, glavo od nizamah Hitaj, more, do prve neđelje, Daj mi indant Spužu bijelome, I doćeraj aznu i džebanu, Koju ti je sultan povjerio Na gradove oko Gore Crne, Ja l ' ćemo se predati Srbima. "Ali-paša, kada knjigu

: "Selim pašo, izgubio dušu, Kao što ćeš izgubiti glavu I svu tvoju nesrećnu družinu I topove cara od Stambola I njegovu aznu i džebanu, Da te nije knjiga dopanula, Od tvojega paše Huseina, S kojijem si razdvojio vojsku I na našu zemlju udario? Je

, Od vojvode i Crnogoraca, Osobeno na Ništice ravne, Na Ništice i Presjeku ravnu, Đe je carsku izgubio vojsku I carevu aznu i džebanu, Da prodere gradu nikšićkome, No nikako proći ne mogaše. Pa se muči Derviš-paša silni, Što će Turčin od života

Po Grahovcu polju malenome, Dok Turcima muka dodijala, Ostaviše popete šatore, Među njima ubojne topove I svu tursku aznu i džebanu, Utekoše glavom bez obzira, Utekoše put Klobuka grada: Kami majci, da mogu uteći Što ćeraju mrki Crnogorci,

jekoše Kadri-pašu mlada I š njim vojske dvanaest hiljadah; Odvezoše zelene topove I s Turakah ruho i oružje I svu tursku aznu i džebanu, To i danas na Cetinju kažu. Naš se sultan Abdul prestavio I meni je carstvo ostavio, Na amanat, da ovo osvetim

kapetanom; Turski indat tu su dočekali, Pet stotinah glavah pos ' jekoše, Pet stotinah konjah ugrabiše, I svu tursku aznu i džebanu. Doćeraše kod vojvode Mirka; Džebeanu tursku pod ' jeliše, Kad se Srbi praha dobaviše I turskoga ruha i oružja

č as op isu,, F okus o bj avlj ena sl ika M il oske V en ere na k ojoj b og inja sre dnjim p rstom d esne š akeš alje pr ili čno be z obr aznu p or uku dok je n aslov te ksta bio: Pr ev ara nti u evro pskoj p or od ici. Na šta su G rci u zvr at ili jošg orompr ov ok ac ijom: u,,

biću magije koje je krasilo dinastijske i državne simbole većine okolnih nacija. Smatra se da je car Justinijan stavio aznu (zabranu) na pripovijedi i legende o aždajama... vjerovatno u namjeri da narod više gleda u spasenje sa dvorskih kula i