novog organizma na jednoćelijskom nivou. Zatim se zigot podeli (segmentira, brazda, cepa) na dve ćelije koje se zovu blastomere (nakon 30 sati), a zatim na četiri (nakon 40 sati), pa osam i tako redom. Embrionalne ćelije ili blastomere su

koje se zovu blastomere (nakon 30 sati), a zatim na četiri (nakon 40 sati), pa osam i tako redom. Embrionalne ćelije ili blastomere su totipotentne (što znači da su ćelije sposobne za sve ono što je potrebno naknadnom razvoju organizma) do otprilike 3

i pri svakoj narednoj deobi ćelija bi bila sve manja. Međutim, u deobi nekih ćelija upravo se to i događa. Tako su kod blastomera nastalih nakon nekoliko prvih deoba kojima podleže oplođena jajna ćelija, odnosno zigot, faze G i G2 drastično

. Kod fragmentisanih preimplantacionih embriona fokus će biti usmeren na stepen fragmentacije i specifičnosti blastomera i fragmenata.

veoma izvestan. Međutim, ranije spominjani embriolog, Vilijam Larens, kaže sledeće: Ove centralno postavljene blastomere se sada nazivaju unutrašnja ćelijska masa, dok one na periferiji zovemo spoljašnja ćelijska masa. Između ove dve mase