Crkve za umetnosti i konservaciju, Beograd) posredno dovodi ovu postavku u vezu sa zidnim slikarstvom u kostolačkoj crkvi, gde se kroz ikonografiju i stil otkriva bogonadahnutost Maksimovog dela u slikarstvu o. Stamatisa Sklirisa.

Njegovih božanskih slojeva, čovekoljubivi Vladika prosvećuje i ozaruje naš um i otkriva istinu našoj duši... Zlatousti je bio blizak bukvalnom shvatanju bogonadahnutosti Pisma. On ju je proširivao na ceo tekst sveštenih knjiga, svejedno da li je reč o nabrajanju imena, pozdrava ili činjenica. U Pismu nema ničega suvišnog i nepotrebnog

nalazi razloga da ga što duže i usrdnije čita i izučava. Jer je ono, po rečima Sv. Zlatousta, kao mirisavo korenje koje sve više miriše što se duže tare. BOGONADAHNUTOST HRIŠĆANSKIH IZVORA

Crkvi. Predavač je prisutne na veoma slikovit i neposredan način uveo u svet Novoga zaveta i njegovih sveštenih tekstova, posebno Jevanđeljâ, govoreći, pre svega, o bogonadahnutosti autorâ, koji su zapisali ono što je Hristos propovedao i činio, što su nasledili od Njega i što je bilo živo predanje rane Crkve. Upravo iz svetog Predanja, prema

. Kada govorimo o Mojsijevom autorstvu Petoknjižja, uglavnom razmišljamo u pravcu da je osporavanje Mojsijevog autorstva nad Petoknjižjem dovelo i do osporavanja bogonadahnutosti Petoknjižja. Zaista, na prvi pogled to jeste tako, ali ako imamo na umu da su prva naučna osporavanja Mojsijevog autorstva nad Petoknjižjem došla od strane

naučnika, koji, počevši od Ajhorna, Petoknjižje, kao i ceo Stari zavet, proučavaju kao delo jevrejske nacionalne literature, onda vidimo da su oni prvo odbacili bogonadahnutost biblijskog teksta počevši da ga pručavaju van Crkve, pa se tek onda postavilo pitanje Mojsijevog autorstva Petoknjižja. Dakle, da se na Petknjižje i dalje gledalo

dokaza i svetootačkih svedočanstava i poslednje (Postanak Petoknjižja u svetlu predanja Pravoslavne Crkve), uz isticanje činjenica koje bez dileme govore o Bogonadahnutosti celog Svetog pisma (pa i Petoknjižja) i o Crkvi kao mestu nastanka ove knjige, najvažniji delovi ove studije. Ali su dragocena i ostala poglavlja, koja i čitaoca koji

jedinstva, nikako podele. Pravoslavna Crkva slavi praznik Petra i Pavla zajedno, naglašavajući Petrovu postojanost, Pavlovu umerenost i mudrost, i istinsku bogonadahnutost obojice. Sažećemo zaključke:

, Mitra i Ariman koji su stvorili jesen, mesece, dan, žrtvu, noć i rig, poseduju nesalomivu moć. Mi razumemo šta se želi reći poslednjim izrazom Veda. On hoće da ukaže na bogonadahnutost knjiga. U suprotnom, ako odustanemo od tumačenja reči Veda, mnoge stvari postaće nam nejasne. Osim prevoda jezika, reči, fraza, postoji i prevod mišljenja, a vedsko

proroštvo koje kaže: milost i istina se sretoše, pravda i mir se zagrliše. Praznik Sretenja je praznik ljudske prirode, praznik čovekov i zato je velika mudrost i bogonadahnutost predaka naših koji su upravo na ovaj sveti praznik Sretenja izglasali i potvrdili Ustav Kneževine Srbije 1835. godine. Taj Ustav je upravo jedan izdanak, jedan

i normativni ili kanonski. U prevodu Svetog Pisma koji je upravo izišao nalaze se i takozvane devterokanonske (drugokanonske) knjige Starog Zaveta, koje imaju istu bogonadahnutost kao i sve druge biblijske knjige. U pogledu autoriteta ili kanoničnosti nema razlike, kao što bi možda neko pomislio na osnovu termina devterokanonske knjige, koji

bližnje od nasrtaja krivovernih? bogonadahnutost ali koja su daleka od Hrista, Spasitelja i Iskupitelja ljudskog roda, čiju svepobednu istinu čuva jedino Sveta, Saborna i Apostolska Pravoslavna Crkva.