ja, kao vi, kao svi ostali. Činjenica da ne možemo da pričamo sa njima, da znamo šta se dešava u drugom vagonu, potpuno je beznačajna; činjenica je da oni jesu tamo. I tako, ono što zovemo život jeste kompozicija sa mnogo vagona. Ponekad smo u jednom, a nekad u drugom. Ponekad pređemo iz jednog u drugi kada sanjamo, ili kada dopustimo da nas nesvakidašnje ponese . deža vi? za delić sekunde ( koji pokušavamo brzo da zaboravimo, jer se ne uklapa u logiku koju smo stvorili ) ubeđeni smo da smo već bili na tom mestu, u toj situaciji, ili imali taj osećaj .

¶ DEZ mjesto sa vise prodavnica jedan dio rjeke Inn Vjecnica put prema Zoloskom vrtu u Innsbrucku ima nekoliko dvoraca evo je sam se odlucila da vam pokazem ovaj zove se Ambras

održi. Pored negovanja obrednog običaja zarezivanja vinograda u selu domaćina, Svetotrifunska manifestacija uključila je i niz drugih dešavanja u slavu vina, vinogradara i voćara, po kojem je ovo podneblje oduvek bilo prepoznatljivo. Manifestaciju je propratio i nastup Folklornog ansambla "Oro" SKC Univerziteta u Nišu sa reprezentativnim spletom igara iz ovog dela Srbije. Suorganizator manifestacije je Uprava za poljoprivredu i razvoj sela . dež ", u ko joj je ana li tič kči pej zaž po slu žio kao do volj no efekt no fi na le ili me sto sa iz dig nu tim zna če njem, te je po sto je ći kraj sa sta vljen od pet re da ka, is pod tri zve zdi ce, bio go to vo su vi šan :

AMARCORD, jedinog ansambla ovakve vrste u Sloveniji. Uspešno su koncertirali kako na domaćoj sceni tako i širom Evrope. Od 2008. ima svoj kamerni sastav TURUDIĆ ARNIČ KVARTET ( gitara, klavir, kontrabas i bubnjevi ) s kojim aktivno nastupa širom sveta . Deža Kostolanji. Učesnici festivala, kotizanti, su imali prilike da u direktnom kontaktu sa profesorima, unaprede svoja znanja iz interpretativnog i tehničkog domena kao i da kroz razgovor dobiju informaciju kako i gde mogu nastaviti sa svojim školovanjem u inostranstvu. Takodje je bilo reči i o tome kako da svako od njih ponaosob poradi na odabiru programa za neka buduća takmičenja i javne nastupe i kako da promoviše sebe u budućnosti kroz adekvatno napisanu biografiju ,

makedonskih policijskih snaga, vraćani do svog odredišta. Posebno sam ponosna uspelom organizacijom književne večeri Slobodana Rakitića, tadašnjeg predsednika Udruženja književnika Srbije, u prepunoj sali Doma kulture u Kumanovu, uz prisustvo brojnih zvanica iz političkog i javnog života ( među kojima je bio i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, Ivan Stoiljković, sa kim sam privatno izuzetan prijatelj ). Predstavlja li vaša zbirka poezije Deža vu prekretnicu u vašem profesionalnom životu? Objavljivanje te zbirke predstavlja inicijalnu kapislu za posao kojim se danas bavim. Zašto ste se 2007. preselili iz Kumanova u Beograd? Odgovoriću jednim indijskim citatom: Put do savršenstva nema kraja. Zato je i traganje za savršenstvom večno ... Lepota življenja je u njegovoj nepredvidljivosti. Vrlo brzo postali ste predsednik Književne omladine Srbije. Da li je to bio vaš izbor ili splet okolnosti? Književna

gledao TV dnevnik deža vi mogu reći nešto više. Pročešljao je već internet i tamo pronašao definiciju profesora doktora Srboljuba Stojiljkovića koji ovu pojavu tumači kao obmanu pri kojoj imamo utisak da smo neku aktuelnu situaciju, aktuelan doživljaj ili pojavu već jedanput, nekad ranije, doživeli sa svim njenim pojedinostima. Kako profesor opisuje, trajanje ove iluzije je izvanredno kratko, od nekoliko sekundi do najviše dva minuta. Samo što kod mene to traje, rekao mi je skoro plačnim

koju žanrovi nose - pristup većine književno orijentisanih folklorista bazira se na konceptu žanra kao formalnoj, estetičkoj kategoriji. Sa estetičke tačke gledišta, svaki žanr ima svoj osobeni izraz, sredstva koja koristi, i svoj naročiti stil izlaganja. Taj takozvani književnoteorijski pristup u proučavanju šale polazi od istih onih elemenata koji čine bit svih postojećih književnih vrsta, a to su struktura, kompozicija i instrumenti stila . Dež ( L. Degh ) je kratke šaljive vrste sistematizovala imajući u vidu globalne zakone proznog stila i usmenog načina izražavanja. Polazeći od sasvim opštih generičkih klasifikacija, ona je verbalne šale na prvom mestu odredila kao priče. U daljoj klasifikaciji priča na jednostavne i složene tipove, šaljivim vrstama namenila je mesto unutar prve skupine, zajedno s pričama o životinjama i pričama s ponavljanjem jedne fiksne formule. Dakle, šale bi bile kratki pripovedni

narativnih tipova i motiva koji su najmanje stabilne jedinice iz kojih se razvija celina pripovesti; b ) osnovni plan njihove priče obuhvata uvodni deo i zaključak, kao i ubačene formulativne komentare kojima se služi narator; c ) upotrebljavaju šablonske stilske i govorne figure; d ) koriste se formulativnim delovima teksta, što uključuje česte monologe glavnog aktera i dramske dijaloge koji se navode ili ranije, ili u ključnim situacijama ( glupost se, kako kaže L. Dež , u humorističkim pričicama iskazuje obično posredstvom dijaloga, te su, usled toga, naratorska objašnjenja sasvim izlišna. ); e ) pribegavaju repeticiji pojedinih delova, pasaža, ili kompletno ispričanih avantura, uglavnom po šablonu tročlane strukture. [ 7 ]

, kako izgleda, za ovu vrstu - upućuje na zaključak da anegdotu ne treba razumeti kao u potpunosti nezavisnu, ravnopravnu šaljivu formu. Premda se odlikuje izvesnom dozom specifičnosti, i mada nosi terminološku odrednicu kao glavnu indikaciju osobenosti, to je ipak forma koja oscilira između drugih, čvršćih i inertnijih vidova naracije. Iz tog razloga, pojedini folkloristi opisuju anegdotu kao fragment, kao epizodu, ili kao derivat veće narativne celine. Prema L. Dež , na primer, anegdota je kratka i smešna priča nastala na temelju iskustva, koja podseća na nepotpuno razvijenu šaljivu pričicu; mogla bi se smatrati jednom njenom epizodom ... Literarna anegdota je štampana, a narodna je usmena, ali se obe vrte oko istorijskih ličnosti i lokalnih događanja. Zbog njene bezobličnosti koja liči na trač, kvalitet anegdote kao pripovedne vrste biva retko priznat. Sve vrste manje ili više realističnih komičnih epizoda o pamćenja vrednim

, indirektni, višesmisleni humor iziskuje i veću oštrinu intelekta i veću uvežbanost kako bi se dokučila tajna njegove poente. Zbunjujući usled mnoštva aluzija i potencijalnih tumačenja, traži određeno iskustvo - odnegovanu sposobnost za razumevanje. Posmatrajući žanr iz ugla pristupačnosti, teoretičari humorističkih žanrova formulisali su i neke dodatne dihotomije koje, po njihovom uverenju, čine vic i kratku šaljivu priču odvojenim vrstama. Na primer, L. Dež iznosi tvrđenje da, zbog složene igre dvostrukim značenjima, vic nije na prvi pogled razumljiv, niti je pristupačan svakome; tome nasuprot, humor kratke šaljive priče je jasan, očigledan i uglavnom lak za razumevanje. Razlog za tu razdvojenost nije sadržajne već strukturne prirode: Vic ima poentu koja sama po sebi implicira zagonetnost, dok je kratka šaljiva priča nema. [ 49 ] Uopšte uzev, po tehnikama kojima se služi, po značenju i tipu humora, moglo bi se reći da je vic

verbalni izraz kao bitnu karakteristiku vica, Bauzinger u vicu ne vidi neku samostalno nastalu, autohtonu formu. Genetski, vic je forma koja je proistekla iz kratke šaljive priče. Vrlo je mali broj viceva, kaže Bauzinger, od kojih jedna linija ne vodi ka starijoj formi šaljive pričice. [ 63 ] Drugim rečima, geneza ovih žanrova je zajednička, oni čine karike u istom lancu, s tim što je vic kasnija vrsta, vrsta koja hronološki sledi kratku šaljivu priču. Ili, kako to L. Dež formuliše, vic je derivat kratke šaljive priče. Između sve tri šaljive vrste postoji jednolinijska genetska povezanost: Ako je vic kondenzovan i kristalizovan derivat šaljive priče, anegdota je stvarno njena rudimentirana i fragmentarna forma. [ 64 ] Prema tome, vic bi bio moderna faza u evoluciji žanra kratke šaljive priče. To bi bila samo jedna njena konciznija i jezgrovitija forma, dok bi anegdota trebalo da predstavlja osnovnu supstancu, elementarnu građu od

Jolesove klasifikacije arhetipskih oblika, gde su se vic i zagonetka našli u istoj grupi praćeni ostalim jednostavnim oblicima, među ovim vrstama iznalažene su opšte i pojedinačne podudarnosti. Nastojeći da obuhvate što više njegovih vidova kako bi taj nekonzistentan žanr mogli bolje da objasne, o paralelizmu vica i zagonetke govore čak i oni folkloristi koji su svoje teorije skoro u celosti bazirali na genetskoj povezanosti vica i kratke šaljive priče. Na primer, L. Dež vic poredi ravnopravno čas s jednom, čas s drugom vrstom, mireći među sobom alternativne mogućnosti tumačenja. Tačke ukrštanja vica sa zagonetkom pronalazi kako u stilskim tako i u formalnim strukturama - u pretežnoj upotrebi dijaloškog načina i u intenzivnom korišćenju najkonciznije govorne forme, pitalice: Prema definiciji filozofa K. Fišera ( K. Fisher ) sud kroz igru, vic je uvek kratak, izgrađen na dvostrukom značenju reči i stoga nije očigledan ni otvoren

, va nu met nič kih sta vo va ... Ne što kao ka da igra re pre zen ta ci ja i ce la na ci ja odjed nom mi sli isto, bez ob zi ra na par tij sku opre de lje nost, sme nu na po slu, brač no sta nje ili iz bor tri bi ne na ko joj se ina če na vi ja. Ta ko je No vi Sad bio do ma ćin još jed nom pr ko še nju šun du i ki ču ko ji ma je mla dež ne pre kid no na dnev nom ni vou bom bar do va na iz svih ras po lo ži vih me di ja u nas .

su ljudi najvredniji resurs jednog preduzeća. Njihov interes i dobrobit treba da nam je od najvažnijeg značaja. Težimo ka tome da izvučemo maksimum iz njih stvarajući nove mogućnosti za napredovanje i razvoj, dok upražnjavamo disciplinu u njihovom ponašanju, koja je u skladu sa kulturom ali i vrednostima našeg preduzeća . Dežom ¶

za Lovaš za Mađar so povodom nedavne izjave predsednika upravnog odbora Narodnog pozorišta u Subotici Jožefa Kase ovom listu, prema kojoj je u oblasti investicija u subotička pozorišta došlo do grešaka zbog različitih političkih smernica, te da, na primer, ogromna suma novca uložena u pozorište Kostolanji tereti dušu Ildiko Lovaš . Deže Kostolanji i druge studije, rekao da su vremenom pojedinci isforsirali posebne investicije u Dečje pozorište, da su posebna ogromna sredstva uložena u bioskop Lifka, a koji je prvobitno planiran samo kao memorijalni bioskop, a da je potom tamo smešteno i pozorište Kostolanji, iako je njegovo mesto trebalo da bude u zgradi Narodnog pozorišta .