služi kao smernica za nacionalne organizacije učlanjene u EATA-u i za svakog člana EATA-e. Namera je da pomogne praktičarima1 u upotrebi TA u Psihoterapiji, Savetovanju, Obrazovnom i Organizacionom planu na etički način. Svaka nacionalna asocijacija ima zadatak da odredbe Pravilnika unese u Deontološki nacionalni pravilnik. Pored toga, ovaj Pravilnik informiše javnost o tome kakvo ponašanje se može očekivati u tom smislu od članova ove Asocijacije.

u nadu da će zadnji biti prvi, a prvi zadnji i svoj život ne vodi po tim principima otići će u pakao. A ukoliko vodi svoj život po naznačenim moralnim zapovestima čovek izlazi u susret spasenju, a da li će biti spašen ili ne, to zavisi od Boga budući da je kod njega milost, kojom on daruje ljude. deontološki zahtev-zapovest nije urodila svojim punim plodom jer su ljudi pustili na volju svoju razobručenu prirodu čija svrha se ogledala u sve većem sticanju bogatstva i moći, u čemu su prednjačili preduzetnički duhovi kao i sama crkva. Potrebno je istaći da je katolička crkva uvela praksu iskupljenja od

vrednosti postupaka mojih i tvojih; ovde se prosto svodi na ništicu najmoćnija vrednost jednog postupka (ono što se ničim ne može nadoknaditi ni platiti) 5. Jednom rečju: Niče se nihilistički odnosi prema prošlom i sadašnjem 6 ali ne i prema budućem jer zahteva novi imoralizam. deontološke etičke koncepcije i etičke koncepcije: utilitarizma sa Džonom Stjuartom Milom i pragmatizma sa Čarlsom Persom ukazivale su na potrebu valjanog moralnog rasuđivanja i obrazovanja sa svrhom da se uspostavi svet poslovanja kome moralno delanje neće biti strano. Posebno je taj problem istakao

godine, na adresu OPŠTINA VLASOTINCE, Trg oslobođenja 12 16210 Vlasotince, - Predsedniku opštine. deontološka etika

svojim trupama i dokle će te milijarde da izjedaju američki budžet, i to u zemlji u kojoj 20 % stanovništva praktično živi ispod granice siromaštva? Deontološka etika je sinonim za Kantovu etiku. Pošto reč "deontos" na grčkom znači "dužnost ", ova etika se naziva i etikom dužnosti. Zasnovana je na pojmu" treba ", pa je njeno centralno pitanje: "Šta (ne) treba da činimo? ". Kao i u svojoj metafizici, Kant u etici ne uvodi tvrđenje o moralnoj stvarnosti koja

etike i deontologije koji će se javljati tokom srednjeg veka. Ona postaje i uzor ponašanja lekara već na prvim medicinskim školama u Salermu (IX vek), Monpeljeu (XI vek) i Bolonji (XII vek), gde se zakletva lekara uvodi kao čin promocije, dobijajući na taj način deo stručne književnosti i stručnih deontoloških rasprava (Deaventi medixi ad aergortum; De cautalis medicorum) Pored ove danas u svetu postoje i druge obavezujuće zakletve za lekare, koje su nastale pod uticajem pomenute "Hipokratove zakletve ". To se svakako može reći za" Molitvu jednog lekara iz XII veka "koju je sastavio i izgovorio

nad pravdom i pravom, dok hrišćanski i moderni moral daju primat pravdi i pravu nad supstancijalnim dobrima. Naime, reč je o distinkciji između partikularnog i opšteg, odnosno između supstancijalističke etike koja misaono reflektuje kulturno, etničko, narodno (nacionalno) i religijsko i deontološke etike koja reflektuje moralno delanje po kome su sva ljudska bića jednaka i slobodna.

, rastvorio moralitet u običajnosti izričući ne male kritike Kantovom moralu koji nije delatan ili kako to Hegel kaže to je moral magarećih nogu. deontološkom teorijom morala stoji na stanovištu da svi ljudi imaju jednaku moralnu vrednost utemeljuje i svoju teoriju prava po kojoj,, Pravo je ograničenje slobode svakog pojedinačno, pod uslovom da se ona slaže sa slobodom svakog drugog, ukoliko je ova moguća prema opštem zakonu; a javno pravo je skup

određenje istog. Autor te distinkcije na relaciji Aristotel-hrišćanstvo-Kant-Hegel, gde problematizuje vezu između Platona i A. Avgustina u smislu da je Avgustinova misao bliža normi nego fakticitetu, kao i razlike između veze Tome Akvinskog i Aristotela čije mišljenje je teleološko, a ne deontološko , vode ka vezi između Kanta i Džona Loka, po osnovu koje autor i pravi jasnu distinkciju između pret-političkog i političkog odnosno između pred-moralnog i modernog gde pre-moderno daje prednost regionalnom, partikularnom identitetu, a moderno razdvajajući normu od fakticiteta vrši u liku

moralnih principa to može izvesti,, supstancijalno određena koncepcija dobrog života koja bi mogla biti telos države ' ' nego,, proističe samo to da se sfera politik e ne sme diskriminatorski odnositi prema moralnim i legalnim pravima njenih građana ' ' (str. 63). deontološko shvatanje morala, politike i prava / pravde čija bitna novost ogleda se u tome da se iz formalno-univerzalnih principa ne može izvesti ni jedna supstancijalno-partikularna vrednost jer oni (principi) nisu vezani za partikularne tradicije i kulture ili za individualne životne planove.

morala, politike i prava / pravde čija bitna novost ogleda se u tome da se iz formalno-univerzalnih principa ne može izvesti ni jedna supstancijalno-partikularna vrednost jer oni (principi) nisu vezani za partikularne tradicije i kulture ili za individualne životne planove. Međutim,,, Deontološka koncepcija pravde (...) ne oduzima pojedinačnu slobodu izbora supstancijalnih etičkih koncepcija dobrog života, bilo individualnizovanih bilo kolektivizovanih; šta više ona mu tu slobodu izbora omogućuje ' ' (str. 67) za razliku od teleoloških koncepcija koje pojedincu nameću etičke

priznanja sfere negativnih sloboda građana,, jer je u njima etika odvojena od politike, tako da pojedinac može da sledi koju hoće koncepciju dobrog života ' ' (str. 196), odnosno desupstancijalizacija etičkih principa jeste ono što čini suštinu moderniteta. Ona je imanentna ne etici dobra nego deontološkoj etici čija je,, centralna ideja tako koncipirane etike sadržana je u principu da um mora proizvoditi svoje standarde i principe iz sebe samog i da pretnzija principa uma na univerzalnost može biti opravdana jedino u javnoj razmeni argumenata. Praktični um je kritički, opravdavajući um koji drži

kompletan moralni sistem koji bi bio zasnovan na logici morala, i sâm Her je razvio krajnje specifičnu moralnu teoriju na pozadini etičke teorije u užem smislu. Naime, u svojim kasnijim istraživačkim fazama Her je pokušao da niveliše, pa čak i da ospori tradicionalno etabliranu razliku između deontološke i utilitarističke pozicije, te je svoju moralnu teoriju formulisao kao kantijanski utilitarizam, nastojeći da predupredi moguće prigovore za uzaludni pokušaj stvaranja drvenog gvožđa. Herovo vraćanje na Kanta prvenstveno ima za cilj da konstruktivizam zasnivanja metafizike morala

nedopušteni, ali opet ne zbog rata ili mira već zbog različitog određenja vrednosti. Tako će recimo teorija dvostrukog učinka da su nenameravane iako predviđene posledice nekog postupka moralno indiferentne, i da se broji samo ono što je predmet namere dopustiti mnogo onih postupaka koje će deontološka teorija zabraniti, npr. masovna bombardovanja ako su "uspešna ". Jer, sve te nenameravane posledice samo su tzv." kolateralna šteta "i nimalo ne dovode u pitanje moralnu ispravnost osnovne namere, da se postigne pravedni cilj. Utilitarizam će opravdati još više na primer, odmazdu,

je naša ustanova začetnica psihijatrijske, naučne, medicinske prakse na Balkanu, i to već čitavih 150 godina, ona ne prestaje da bude nosilac psihijatrijskog, ali i holističkog pristupa obolelima od mentalnih poremećaja. Kroz neprestano ažurirane i osavremenjivane, humanizirane naučne i deontološke , etički zasnovane metode, bolnica Dr Laza Lazarević je specifična i po 24 - časovnom, svakodnevnom dežurnom prijemnom ambulantom u kojoj se pregledaju urgentni psihijatrijski pacijenti i procenjuje tip lečenja. Često iskustvo u prijemnoj ambulanti je hitna intenzivna intervencija kod