nacionalnost je bitna jer je čitava priča o neophodnoj promeni dejtonskog ustava počela kada je Jakobu Finciju i Dervu Sejdiću saopšteno da se ne mogu kandidovati za Predsedništvo BiH pošto to pravo imaju samo pripadnici tri

ga izvan grada misleći da je umro. Dervu .

starešinama navališe da ih zlostave i pobiju kamenjem, 6 oni to doznaše, te pobegoše u likaonske gradove, Listru i Dervu i njihovu okolinu, 7 pa onde propovedahu evanđelje.

misleći da je umro. 20 Međutim, kada su se učenici okupili oko njega, on usta te uđe u grad. Sutradan pak sa Varnavom ode u Dervu .

Gospodnjoj. Dervu i Listru. I gle, onde beše jedan učenik po imenu Timotej, sin Judejke, koja je verovala, i oca Grka. 2 Braća u Listri i

sa svojijem poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju, Dervu i u okolinu njihovu.

sebi. Predani blagodati Božjoj od braće, oni odoše, i prohođahu Siriju i Kilikiju utvrđujući crkve. Prolazeći kroz Dervu i Listru oni tamo uzeše sa sobom Timoteja i otputovaše u Makedoniju. A kada u Filibi izagnaše duha pogađačkog iz neke

sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju, oni doznavši pobegoše u gradove Likaonske, u Listru i u Dervu (D. A. 14, 2. 4 - 6), i odatle u Antiohiju. No najpre oni provedoše nekoliko dana nedaleko od grada Ikonije u jednom grobu,

Svoju sačuva nepovređenom. Zatim se svi prihvatiše hleba i okrepiše. Odatle Pavle i Varnava prođoše kroz Listru i Dervu blagovesteći Evanđelje i isceljujući bolesne; njih praćaše i Tekla sve do Antiohije. A kada oni ulažahu u ovaj grad,

a Derva ga ubi džeferdarom, pade garov na zelenu travu. Ono Nikac gleda od Rovinah, od obraza breški oganj dade, a pogodi Dervu buljubašu, na prsi mu puce opalio, a u njedra srce izgorio, a na pleći prozor otvorio - pade Derva na garova mrtav. Opet

Vrćite se natrag, braćo moja Mi smo ovce osvetili divno: za svakoga ovna po Turčina, a za ovce svijetlo oružje, za garova Dervu buljubašu i njegova Šaban-agu luda, - garova smo osvetili divno "Kad dođoše Dolu Kobiljemu, doniješe s Turakah oružje

i neznabošci nameravahu da ih kamenjem pobiju. Doznavši za to, oni pobegoše u gradove Likaonske: [ 20 ] u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu. I tamo propovedahu Evanđelje. Tu oni isceliše jednog čoveka koji beše hrom od utrobe matere svoje,

i zasuše Pavla kamenjem, i izvukoše ga iz grada misleći da je mrtav. A on ustavši uđe u grad, i sutradan iziđe s Varnavom u Dervu . I propovedavši Evanđelje gradu tom i obrativši mnoge ka Hristu, krenuše natrag za Antiohiju Sirijsku idući istim

Hristovoj razne narode, jedan na jednoj, drugi na drugoj strani. Sveti Pavle, uzevši sa sobom svetog Silu, otputova u Dervu i Listru, a sveti Varnava otplovi na Kipar sa svojim nećakom Jovanom (D. A. 15, 36 - 41; 16, 1). Stigavši na ostrvo Kipar,

uzevši Marka otplovi u Kipar. Dervu i u Listru, i gle, ondje bješe neki učenik, po imenu Timotije, sin neke žene Čivutke koja vjerovaše, a oca Grka;