u Klajnovom "Rečniku nedoumica" primere pod odrednicama će i se. enklitički likovi i inače ne osećaju kao enklitički razlog su gubljenja osećanja za klasičnu upotrebu enklitika. Šta je tu izlaz?

pod odrednicama će i se. enklitički razlog su gubljenja osećanja za klasičnu upotrebu enklitika. Šta je tu izlaz? Ima ih više: 1) vratiti se klasičnoj

tu izlaz? Ima ih više: 1) vratiti se klasičnoj normi i založiti se za što češću upotrebu punih glagolskih oblika umesto enklitičkih (da enklitika stoji na drugom mestu u rečenici, da slobodno razdvaja delove sintagme, a kada je posredi perfekat,

korišćene odnosne zamenice koji / koja / koje ne upotrebljava, kad god je moguće i stilski neophodno, i zamenica što s enklitičkom ličnom zamenicom (me, mi; te, ti; ga, mu; je, joj; nas; vas, vam; ih, im): Profesor što smo ga juče upoznali u auli našeg

BEOvizija???? A, ono cu, ces, ce.... pa mozda da obnovimo gramatiku. Mozda su trebali da ubace u pesmu i da su to kraci enkliticki oblici glagola hteti u futuru Mozda bi pesma bila zanimljivija.:)

, ali ne i: radzony. [ 2 ] enklitičkim prezentom glagola jesam u takvim primerima kao: Paši je odmah javljeno pripadaju perfektu. [ 3 ] Srpski i hrvatski

već je prideviziran i vrši pridevsku funkciju. Zato je Stevanović, 1956. godine, zaključio da trpni pridev zajedno sa enklitičkim oblicima pomoćnog glagola jesam čini perfekat pasiva, slažući se ca Mejeom i Vajanom da je "potpuno razumljivo, ali i

intenet za raznorazne sadrzaje, zato ga ne bismo koristili i da nesto naucimo? civan - 23 - 2 - 08 u 22:15 Enklitički oblici pomoćnog glagola hteti spajaju se samo u futuru kada stoje iza glavnog glagola koji se završava na - ti (npr.

go imaše (up. još: ja i ne postojim više - a mene veče me nяma). Prema tome, u bugarskom jeziku postojanje duplirajuće enklitičke zamenice jeste sintaksičko sredstvo za uklanjanje određenosti kod OL kod bezličnog predikata ima. Odgovarajuće

ne bяha Abid aga i negova ta zelena toяga, ili da predikat bude glagol ima sa određenom imenicom, ali da se taj OL duplira enklitičkom zamenicom: okolo nego veče go nяmalo nito Carigrad, nito carstvoto.

objekta L, zamenjujući neutralizovanu opoziciju predikata prisustvom kod određenosti za OL duplirajuće enklitičke lične zamenice. S druge strane, gornji primeri se na srpskom jeziku mogu transformisati isto u: Baka i deka nikad nije

. Zamenice vrste i gramatičke kategorije. Lične i povratna zamenica razlike u obliku u odnosu na savremene zamenice. Enklitički oblici zamenica. Zamenice za 3. lice. Pokazne zamenice. Unifikacija padeških oblika. Pridevi određeni i neodređeni

. U funkciji imenskog dela predikata uvežbavati imenice sva tri roda u oba broja. U funkciji glagolskog dela koristiti enklitičke oblike pomoćnog glagola jesam u prezentu. U funkciji subjekta uvežbavaju se: pokazne zamenice ovo, to, ono, lične