života, prezrela sve ljudske sujete i otišla daleko u pustinju posvetivši se molitvi i službi Bogu. Mnoge godine je provela u pustinji, u postu i molitvi, u usamljeničkom životu. Već pod starost, legenda kaže da joj se u snu javio anđeo koji joj reče da napusti pustinju i vrati se u otadžbinu da tamo provede zadnje dane svoga života. Ona posluša ovu zapovest i pođe svom negdašnjem domu, a usput je svratila u Carigrad i posetila crkvu svete Sofije. Došla je u svoje rodno mesto Epivat i tamo proživela, kratko, do smrti. Njeno telo je prvo bilo sahranjeno na groblju, međutim, nekim od hrišćana iz tog mesta bilo je stalo da se Paraskeva dostojnije sahrani, pa su joj telo iskopali iz groba, legenda kaže, neraspadnuto, i preneli ga u epivatsku crkvu. Na njenom grobu su se počela događati razna čuda, a mnogi bolesnici su pohodili njen grob tražeći pomoć za svoju bolest.Bugarski car Asen je 1238. godine oteo mošti Paraskevine i odneo ih u svoju prestonicu Trnovo

davahu sirotinji i crkvama. I Gospod pogleda na njihove molitve i milostinje, i darova im utehu i veliku radost: Ana zače u starosti i rodi sina, koji na krštenju dobi ime Prohor. A kada Prohor napuni osam godina roditelji ga dadoše da uči knjigu. Prosvećivan Duhom Božjim, Prohor veoma napredovaše u učenju, i time mnogo radovaše svoje blagočestive roditelje . Epivatu ( Pivat - na turskom Bojadis ), koji se nalaziše između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom desetog stoleća. Ona beše srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog ( 989 - 996 ) .

i uzme krst svoj, i za mnom da ide "( Mk. 8,34 ), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, živeći strogim otšeličkim životom, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad , Epivat . Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11. stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih .

, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11. stoleću. Njeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih . Epivatu . Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašiju .

" učestvovaće reprezentacije i klubovi iz Slovenije, BiH, Rusije, Francuske, Grčke, Turske, Srbije i Hrvatske. Između ostalih nastupiće i plivačke zvezde kao što su Randal Bal, jedan od najboljih leđaša sveta, Slovenac Peter Mankoč, višestruki evropski prvak, te Rus Evgeni Lagunov, osvajač mnogobrojnih evroskih i svetskih odličja . Epivatu i srpskog je porekla. Roditelji su joj bili imućni i pobožni a imala je i brata Jevtimija koji je kasnije postao poznati episkop Maditski. Po smrti roditelja, sveta Petka, odlazi u Carigrad a potom u Jordansku pustinju gdje se podvizavala do starosti.Po javljanju anđela Božijeg ona se vraća u svoje rodno mjesto. Tu se i upokojila u XI veku. Njene čudotvorne mošti su prenete u Carigrad, pa u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada su u Rumuniji, u gradu Jašu ", istakao je

i rezultat je višemesečnog zalaganja, posvecenosti i energije mladih iz Struge i okoline, koji su učešćem u pisanju dramskog teksta i izvođenju drame hteli da javno progovore o temama koje zadiru njihovu svakodnevicu . Epivatu ( Pivat na turskom Bojadis ), nedaleko od grada Kalikrata, u srpskoj porodici, u tadašnjoj Trakiji. Njeno ime Petka, Na grčkom glasi Paraskevi ", što znači petak dan spremanja ". Roditelji su bili bogati, ali veoma pobožni, pa se i njen brat Jevtimije, veoma mlad zamonašio i kasnije postao episkop Maditski .

. Tako se gradi najdublji odnos poverenja sa korisnicima, neraskidiv poput onog između ministra Mrkonjića i Lacoste krokodila . Epivatu , kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja .

Gore. Sav svoj zivot, viteski i sveti, posvetio svom narodu. Radio na pomirenju zavadjenih plemena i branio zemlju od osvajaca. Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Iako je bio knez, ziveo kao prost monah u jednoj teskobnoj keliji. Upokojio se na ovaj dan 1830. godine. Njegove cudotvorne mosti pocivaju netljene u manastiru cetinjskom . Epivatu ( Pivat, turski Bojados ), između Silinavrije i Carigrada. Roditelji Sv. Petke bili su imućni i pobožni hrišćani i osim Petke imali su i jednog sina, Jevtimija, koji se za života roditelja zamonašio i kasnije postao znameniti episkop Maditski .

i otišla najpre u Carigrad, a potom u pustinju Jordansku, gde se podvizivala sve do svoje starosti. Ko bi mogao iskazati sve teškoće, patnje i iskušenja demonska, koja je tokom mnogih godina pretrpela sv. Petka ? Epivat . Tu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi, a zatim predala duh svoj Bogu i preselila se u rajska naselja. Upokojila se u 11. veku .

sumnje da je Sveti Jovan Kronštatski, po Božjem promislu, kao sveti iscelitelj duša i tela, određen da se slavi baš onda kada i Noć veštica, dan posvećen razoritelju, kvaritelju i obmanjivaču čovečanstva. Bog nam je u Svetom Jovanu Kronštatskom dao snažan protivotrov i oružje protiv zamki sataninih, i mi treba njime da se, kao najvećim darom, služimo jer je vaistinu divan Bog u svetima Svojim . Epivatu ( na turskom Bojados ), između Slimvrije i Carigrada. Roditelji Svete Petke behu imućni i pobožni ljudi; življahu u svemu po zapovestima Božjim i život svoj ukrašavahu milostinjom i dobrim delima. Osim Petke, oni imađahu i jednoga sina, Jevtimija. Decu svoju oni vaspitavahu u pobožnosti, učahu ih svakoj vrlini i životu po Bogu. Jednom Petka kao desetogodišnja devojčica, kada s majkom beše u crkvi, ču reči Božanskog Jevanđelja: "Ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i

. I radovaše se što će se uskoro razrešiti tela, ali tugovaše sšo će se rastati sa pustinjom: jer ništa tako ne očišćava dušu i ne privodi je k Prvoliku kao pustinja i usamljeničko molitveno tihovanje. No pokoravajući se nebeskoj volji, prepodobna krenu u svoje otečestvo. Doputovavši u sveti grad Carigrad, ona poseti divnu crkvu Svete Sofije; isto tako poseti i crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, i poklonivši se čudotvornoj ikoni Bogomatere otputova u svoju postojbinu Epivat . Tu ona proživeše još dve godine, ne menjajući način svog pustinjskog života, nego provodeći sve vreme u trudu, postu i molitvi. A kada dođe vreme njenog odlaska k Bogu, prepodobna Mu se usrdno pomoli za sebe i za sav svet, i tako u molitvi predade Bogu blaženu svoju dušu. Telo njeno bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskom običaju, ali ne na opštem groblju, već odvojeno, kao telo strankinje koja nikome ne beše kazala odakle je. Bog, hoteći da proslavi ugodnicu Svoju ,

i lepotu, a jedan od tih svetlih vojnika uze Georgija za ruku, podiže ga i reče mu: "Georgije, zašto tako omalovažiste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi leš? Smesta izvadite telo prepodobne i položite na dostojnom mestu, jer Bog hoće da sluškinju Svoju proslavi na zemlji." Tada i ta svetla carica reče Georgiju: "Pohitaj te izvadi moje mošti i položi ih na česnom mestu, ne mogu više da trpim smrad onoga leša. Jer i ja sam čovek, i postojbina je moja Epivat , gde vi sada živite. "Te iste noći imađaše takvo isto viđenje i jedna blagočestiva žena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispričaše svima o svojim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla u Epivatu. Molitvama prepodobne

ja sam čovek, i postojbina je moja Epivat, gde vi sada živite. "Te iste noći imađaše takvo isto viđenje i jedna blagočestiva žena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispričaše svima o svojim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla u Epivatu . Molitvama prepodobne Paraskeve davahu se od svetih moštiju njenih mnoga isceljenja bolesnicima: slepi progledahu, hromi prohođahu, raznovrsni bolesnici i besomučnici dobijahu zdravlje. Dva veka posle prestavljenja prepodobne matere naše Paraskeve Carigrad i okolina behu pod zavojevačkom vladavinom krstaša papskih. Godine 1238. blagočestivi bugarski car Jovan Asen reši da svete mošti prepodobne Paraskeve oslobodi iz vlasti krstaša. I kada car Asen dostavi

zemljama izvoz namenskih proizvoda u vrednosti pet miliona dolara, izjavila je izvršni direktor za komercijalne poslove Gorica Stevanović Add a comment Epivatu , selu u Maloj Aziji. Paraskeva je po smrti roditelja napustila rodni grad i otišla prvo u Carigrad, a odatle u Palestinu, gde je u nJordanskoj pustinji godinama živela isposnič kim životom. Dve godine pre svoje smrti vratila se u Epivat, jer joj se na molitvi javio anđeo i rekao joj da se vrati iz pustinje u rodni grad. Kad je umrla, za svoje sugrađane je bila potpuna strankinja jer u njoj niko nije prepoznao devojku koja je pre više od pola veka otišla iz grada posle smrti

, ili svetu Petku kako se u našem narodu naziva ova svetiteljka čiji kult je veoma utemeljen ne samo kod Srba, već i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i nehrišćanski narodi u Maloj Aziji. U životopisu svete Petke zapisano je da je rođena u Epivatu, selu u Maloj Aziji. Paraskeva je po smrti roditelja napustila rodni grad i otišla prvo u Carigrad, a odatle u Palestinu, gde je u nJordanskoj pustinji godinama živela isposnič kim životom. Dve godine pre svoje smrti vratila se u Epivat , jer joj se na molitvi javio anđeo i rekao joj da se vrati iz pustinje u rodni grad. Kad je umrla, za svoje sugrađane je bila potpuna strankinja jer u njoj niko nije prepoznao devojku koja je pre više od pola veka otišla iz grada posle smrti roditelja, pa su je sahranili izvan groblja, na mestu namenjenom za strance. Grob joj je, kaže predanje, otkriven posle mnogo godina, kad je na isto mesto sahranjen neki utopljenik, pa su grobari pronašli nepoznate netruležne mošti na koje