borbi gine poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš, grad biva prepušten pljačkanju, a đenovljanska Pera se predaje Mehmedu II . Hioskog i kradinala Isidora, zatim podesta ( upravnika ) Galate Anđela Đovanija Lomelina, kao i zapisi učesnika Đakoma Tetaldija ( koji je naročito bitan za neke detalje, a pisan je za avinjonskog kardinala ), Montalda, Kristofera Rikeria i Umbertina Puskula, a ovom spisku treba dodati i Andrea Kambinija, koji je pisao na osnovu razgovora sa učesnicima opsade. Otomanski izvori se praktično ne bave samom opsadom, već više dvorskim spletkama i politikanstvom tokom nje, a u

mu otkri tajne svete monaške filosofije kao nauke nad naukama i učvrsti u njemu žeđ za podvižništvom. Rszultat svega toga bilo je njegovo primanje angelskog obraza, koje se dogodi 7. novembra ( 1876. g. ) u gore pomenutom manastiru na Hiosu. Mladi monah dobi ime Lazar, bi pribrojan manastirskom bratstvu i postavljen za sekretara. Svo bratstvo neobično ga je volelo zbog njegove revnosti i spremnosti da bude svima od pomoći . Hioski Grigorije za đakona u hramu svetih mučenika Mine, Viktora i Vikentija, davši mu novo ime Nektarije. Đakon Nektarije ostade u svom manastiru još dve godine, izučavajući sa još većim žarom Sveto Pismo i Svete Oce. Želja mu je bila da studira teologiju, ali za to nije imao novaca. No Bog umudri imućnog Jovana Horemina sa Hiosa i on ga posla da o njegovom trošku studira u Atini. Došavši u Aginu, Nektarije završi gimnaziju potom i Bogoslovski fakultet ( 1885. ), trudeći se dan i noć .

i interes da se saradnja u oblasti kulture može proširiti i na Zeničko-dobojski kanton, koji ujedno takvu saradnju želi da ostvari i sa Istarskom županijom - rekao je Slaviša Grujić . hioski Dionisije ( Bajraktaris ), koji je nedavno hospitalizovan zbog lošeg zdravstvenog stanja, upokojio se u Gospodu 17. jula 2011. godine, u svojoj 84. godini života. Opelo blaženopočivšem Mitropolitu Dionisiju služio je Arhiepiskop atinski Jeronim. Mitropolit Dionisije, poreklom sa ostrva Evije, posle završenih teoloških i pravnih studija rukopoložen je u čin đakona 1952. godine, a za Mitropolita hioskog izabran je 1979. godine .

dijalog, koji je slika demokratskog društva . hioskog izabran je 1979. godine .

: Spasitelja, Bogorodice i svete Anastasije, a ostalo sve razdade siromasima. Postrada u vreme opakoga cara Lava Isavrjanina, ikonogonitelja, i primi dvogubi venac: devičanski i mučenički, 730. godine . Hioski . Postradao za veru od Turaka 1465. godine u Carigradu .

od cara Lava Jermenina. Bio monah i sabrat manastira Studitskog. Pa kad veliki Teodor Studit bi u zatočenju, ovoga Jakova baciše na velike muke, da bi se odrekao ikonopoštovanja. No on osta istrajan i veran Pravoslavlju do kraja. Izubijana i izmučena, vrate ga nazad u manastir, kada zli car Lav zlo završi život. U manastiru umre od teških uboja i preseli se među nebesne građane . hioski duže vremena. Posle bude izabran za patrijarha. No po lažnim dostavama, kao da je radio protiv države, Turci ga najpre nuđahu da se poturči, a kada on to odlučno odbi, obese ga 1657. godine .

svoj život, sutra je poslednji dan našeg života ovde ". Zbog toga oni zatražiše tajno da im se donese hartija i pero, te napisaše i poslaše tajno svoju ispovest episkopu Hioskom, tražeći od njega da nađe načina da ih udostoji Prečistih Tajni Hristovih. To učiniše preko neke žene po imenu Frange, koja je dolazila u tamnicu svome mužu zvanom Agapit, zatvorenom u istu tamnicu zbog nekog drugog razloga, inače drugi niko nije mogao da ulazi u tamnicu. Po toj istoj ženi episkop Hioski im poruči da ostanu čvrsti u veri i da se pripremaju sa molitvama i suzama, ne plašeći se smrti, jer ih očekuje rajska slava i večna radost sa Mučenicima na nebu. Episkop takođe reče ženi da dođe ujutru rano da bi braći odnela Svete Tajne, jer svešteniku ili nekom drugom hrišćaninu nije bilo dozvoljeno da ulaze u tamnicu. Čuvši iz usta ove žene ovakve pouke od arhijereja, mladići zablagodariše Bogu sa suzama i provedoše svu noć u bdenju, pevajući kanone Bogorodici i Akatist i

na kolena i, da bi ga uplašili, zamahivahu nad njegovom glavom mačem kao da hoće da mu je otseku. No ispovednik Hristov neustrašivo i radosnim licem očekivaše posečenje. Posle svega toga podvižnik Hristov bi uveden u sudnicu; tu mu obukoše njegovo odelo, pa ga onda uputiše natrag k Muselimu. Međutim, i Muselim ne mogade pokolebati svetitelja, i sva njegova obećanja mučenik odbi s prezrenjem. Idućeg dana, do ispovednika Hristova koji seđaše u tamnici, dopre glas da se neki hioski hrišćanin Atanasije zauzima kod Muselima za njegovo oslobođenje. Svetitelja to uvredi, i on odmah napisa pismo tom Atanasiju moleći ga da se ne zauzima za njega, već da satvore opštu molitvu za njega, da ga Bog ukrepi u mučeničkom podvigu. Pobuđeni tim pismom, svi smirnski hrišćani iduće noći satvoriše po hramovima Božjim usrdna molepstvija za svetog mučenika. U to isto vreme, kada blagočestivi hrišćani uznošahu Bogu usrdne molitve za mučenika Agatangela, u tamnici gde

spašenoj I ovom Mestu, gradu koji će biti svačiji i ničiji "- to izrekavši, starac se zaplaka . hioskog vina i gde se gadno iznuruju tela grčkih robinjica Kažu, kako tamo vlada večita noć. Ko uđe u taj kupleraj ne može da izađe? Ali starino, ja se ne bojim Hteo bih da ti dam deo životopisa. "

svetoga beše i neka žena sa jednim okom slepim. Ona plakaše gorko od žalosti gledajući bezdušno mučenje ugodnika Božjeg. I kada mučitelji strugahu telo sv. Mučenika Hristovog, prsnu krv od njega, i jedna kap krvi pade na slepo oko one žene. Najedanput žena progleda, i postade joj slepo oko zdravo kao i drugo. Tada žena uzviknu: veliki je Bog, koga veruje ovaj stradalnik "Po tom odsekoše glavu sv. Epimahu i duša mu se preseli u večitu radost, okolo 250. god. Hioski . Pobožan mladić i veliki revnitelj vere Hristove. Rođen u selu Kiriahu na ostrvu Hiosu, gde bi od Turaka mučen i posečen 1754. god., i gde predade Bogu dušu svoju pravednu .

računa stvaraju zbrke i neračune, koji će za nas biti hrđavi, a i za njih ne najbolji, kad se već jednom otuđimo i propadnemo. No dosta, neka idu te misli, te nesreće, neka nam se nepozleđuju rane i od svoga najrođenijeg i po telu i duši; te i prelazimo na propalo naše. Priča se: da su se Eneti, ili Veneti, Vendi, naselili u Italiji posle pada Troje. Svi su tuđini i najstariji pisaoci govorili i pisali o ovome, no g. Giljferding ih pobija. Skimon Hioski govoreći o Venetima napominje, da su imali 40. gradova, a ne pobrojava ih. A da su oni jedan i isti narod sa Enetima malo azijskim, Brezima, Trojancima, Paflagonjanama i t. d. jemči nam taj isti Shimne Hioski, koji veli: ' ' Henetorum vero quinquaginta urbes in illo sitae ad intimam partem. Duos transgressos esse aiunt, ex Paphlagonum regione habitasque circa Adriam. Heneti finitimi sunt Thraces, Jistri dicti ' ' Oni su od vajkada zauzimali svo današnje tako zvano mletačko

rane i od svoga najrođenijeg i po telu i duši; te i prelazimo na propalo naše. Priča se: da su se Eneti, ili Veneti, Vendi, naselili u Italiji posle pada Troje. Svi su tuđini i najstariji pisaoci govorili i pisali o ovome, no g. Giljferding ih pobija. Skimon Hioski govoreći o Venetima napominje, da su imali 40. gradova, a ne pobrojava ih. A da su oni jedan i isti narod sa Enetima malo azijskim, Brezima, Trojancima, Paflagonjanama i t. d. jemči nam taj isti Shimne Hioski , koji veli: ' ' Henetorum vero quinquaginta urbes in illo sitae ad intimam partem. Duos transgressos esse aiunt, ex Paphlagonum regione habitasque circa Adriam. Heneti finitimi sunt Thraces, Jistri dicti ' ' Oni su od vajkada zauzimali svo današnje tako zvano mletačko kraljevstvo, i preko ovoga koliko dolazi od Alpijskih planina pa do reke Pada i od Jadranskog mora pa do Istrije i Gardskog jezera. Na njih su napadali razni narodi i to od prilike, na 400 god. pre Hrista Gali ,

punoletan, oni ga dadoše da izuči visoke nauke i filosofiju. I Partenije postade jedan od najučenijih i najmudrijih ljudi svoga vremena. Veoma pobožan i dobar po naravi, njega ne zanimaše svet i svetovne stvari, on provođaše vreme u izučavanju Svetoga Pisma i u redovnom posećivanju svakodnevnih crkvenih bogosluženja. Zbog toga on bi proizveden za čteca, pa za ipođakona, pa za đakona, pa za jereja. Pošto beše ukrašen svakom vrlinom, i veoma učen, on bi izabran za episkopa Hioskog . Povereno mu Hristovo stado on pasijaše bogougodno. Nakon dosta godina on bi izabran od strane Svetog Sinoda za patrijarha carigradskog 1656 godine. Kao patrijarh on bi oklevetan kao da radi protiv turske države. Vezir ga izvede na sud preda se. Istjazavajući ga, vezir mu obećavaše velike počasti i darove, i da će postati jedan od prvih velikodostojnika u turskoj carevini, samo ako se poturči. U protivnom, biće predat na smrt. Na to blaženi patrijarh, otvorivši svoja

je grčka reč πολυκαρπος i znači: mnogoplodni. 2. Ta se žitija nalaze u drugom delu Kijevopečerskog paterika. 3. Veliki knez u 1154 god. ( jednu nedelju ); po drugi put veliki knez od 1158 do 1167 godine. 4. Jovan IV mitropolit Kijevski od 1164 do 1166 godine. 5. Blaženi Polikarp izabran i posvećen za arhimandrita Kijevopečerskog manastira 1164 godine. 6. Nikifor II, spominje se u Letopisu od 1182 do 1197 godine. 7. Njegovo stradanje zapisao je mudri Georgije Koresios Hioski , koji mu i Službu napisa i izdade u Zakintu 1856 g. Stradanje mu je opisano i u Novom Martirologionu. Nikifor Hioski mu napisa jednu novu Službu koja bi izdana u Atini 1883 g. zajedno sa Žitijem. 8. Život i stradanje ovog Sv. novomučenika napisao je Jovan Kariofilis .

. 3. Veliki knez u 1154 god. ( jednu nedelju ); po drugi put veliki knez od 1158 do 1167 godine. 4. Jovan IV mitropolit Kijevski od 1164 do 1166 godine. 5. Blaženi Polikarp izabran i posvećen za arhimandrita Kijevopečerskog manastira 1164 godine. 6. Nikifor II, spominje se u Letopisu od 1182 do 1197 godine. 7. Njegovo stradanje zapisao je mudri Georgije Koresios Hioski, koji mu i Službu napisa i izdade u Zakintu 1856 g. Stradanje mu je opisano i u Novom Martirologionu. Nikifor Hioski mu napisa jednu novu Službu koja bi izdana u Atini 1883 g. zajedno sa Žitijem. 8. Život i stradanje ovog Sv. novomučenika napisao je Jovan Kariofilis .