diode mogle upotrebiti na drveću pored puta, koje bi tako obasjavalo puteve umesto svetiljki. Svetlost uzrokuje da hloroplast izvrši fotosintezu bez dodatne energije, samo uz pomoć apsorbovanog CO2 (koji se oslobađa noću).

ćelijskih membrana i membrane vakuola, a time i na vodni režim ćelija, stabilizuju ćelijske strukture, posebno hloroplaste i štite proteine, u prvom redu one na površini ćelijskih membrana.

su sa diskoidnim kristama. Kod predstavnika koji vode autotrofni način ishrane, prisutni su hloroplasti. Za hloroplaste euglenida smatra se da su nastali sekundarnom endosimbiozom od plastida predaka zelenih algi. Stoga u njima

, pločasti, sočivasti, trakasti i prstenasti, a fotosintetičke lamele čine tri tilakoida i još jedan na periferiji hloroplasta koji opasuje sve ostale [ 4 ]. Eksperimentima je utvrđeno da se pod uticajem streptomicina ili visoke temperature

je, međutim, da je većina proteina u hloroplastu kodirana u jedarnim genima, sintetizovana u citoplazmi i uvezena u hloroplast . Tek manji deo proteina hloroplasta je poreklom iz same organele. Ovi podaci nameću pitanja o organizaciji i

se tri vrste hromoplasti, hloroplasti i leukoplasti [ bez pigmenta, u njima se magacioniraju hranljive materije ]. Hloroplasti su i po gradi i po funkciji slični mitohondrijama. Hloroplasti sadrže pigment hlorofil i u njima se odvija proces

, u njima se magacioniraju hranljive materije ]. Hloroplasti su i po gradi i po funkciji slični mitohondrijama. Hloroplasti sadrže pigment hlorofil i u njima se odvija proces fotosinteze. Fotosinteza predstavlja proces kojim se pomocu

, izgradjene su od nitastih hifa. Kao i sve druge gljive, budj ne dobija energiju putem fotosinteze (ne poseduje zelene hloroplaste ) već od organske materije na kojoj živi. One svojim hifama urastaju u podlogu (hleb, na našem primeru) gde luče

. hloroplastu koji pretvara Sunčevu svetlost i CO2 u organski ugljenik, što rezultira dobijanjem supstance koja se lako rafinira u

iz algi kojima se hrane, što je poznato kao kleptoplastija. E. chlorotica živi u subcelularnoj endosimbiozi sa hloroplastima morskih algi vrste Vaucheria litorea.

sa hloroplastima morskih algi vrste Vaucheria litorea. hloroplasta iz algi. Mladi puževi su braon boje sa crvenim pigmentnim tačkama dok ne počnu da se hrane algama, kada dobijaju zelenu

da se hrane algama, kada dobijaju zelenu boju. Određene ćelije zidova digestivnih kanalića puževa mogu da preuzmu hloroplaste iz algi i da ih čuvaju veoma dugo. Nađeno je da hloroplasti unutar ovih ćelija mogu da prežive oko devet do deset meseci,

periodima kada alge nisu dostupne kao izvor hrane E. chlorotica može mesecima da preživi zahvaljujući alginim hloroplastima .

može mesecima da preživi zahvaljujući alginim hloroplastima. hloroplaste , ali činjenica da hloroplaste preuzete od V. litorea može održati funkcionalnim ukazuje na to da ovaj puž poseduje

10 % proteina neophodnih za fotosintezu, pa su naučnici u genomu puža tragali za genima koij bi omogućili održavanje hloroplasta i fotosintezu. U DNK puža pronađen je vitalni gen algi, psbO (nuklearni gen koji kodira za protein koji stabilizuje