upečatljive tragove o svojoj evolucionoj ulozi u membranama koje okružuju sve ne-biljne hloroplaste. Carstvo hromista (Chromista) je uspostavljeno 1981. godine da uključi sve alge sa hloroplastima u lumenu granulisanog

, heterokonte i haptofite) i njihove heterotrofne srodnike (poput heterokontnih oomiceta). Hloroplasti svih hromista su odvojeni od okolnog granulisanog ER glatkom membranom, ostatkom plazma membrane crvene alge endosimbionta.

u vidu nukleomorfa jer poseduje 30 gena koji kodiraju esencijalne proetine sekundarnih plastida. Kod ostalih hromista , odnosno grupe hromobiota (heterokonta i haptofita), ovih 30 gena je transferovano u nukleusni genom.

, odnosno grupe hromobiota (heterokonta i haptofita), ovih 30 gena je transferovano u nukleusni genom. hromista , hiljade plastidnih proteina mora biti importovano (uneseno) kroz četiri topološki i hemijski različite membrane:

tranzitni peptid koji reguliše unos kroz hloroplastni ovoj, a moguće i periplastidnu membranu. hromista su zajedno sa dinoflagelatama grupisane u hromofitne alge, iako poseduju različite smeđe karotenoide (fukoksantin

DNK u hloroplastima dinoflagelata i njihova filogenetska analiza doveli su do ponovnog uspostavljanja veza između hromista i dinoflagelata. Nemaju samo hromista i dinoflagelata plastide poreklom od crvenih algi, već i Sporozoa. Ova otkrića

filogenetska analiza doveli su do ponovnog uspostavljanja veza između hromista i dinoflagelata. Nemaju samo hromista i dinoflagelata plastide poreklom od crvenih algi, već i Sporozoa. Ova otkrića dovela su do znatnog

), sa kojima se grupišu u Alveolata, na osnovu sličnih ultrastruktura ćelijskog korteksa. Ako su alveolate i hromista zaista imale zajedničkog fotosintetskog pretka, trebalo bi ih uvrstiti u jedinstvenu kladu (Chromalveolata), pri