stanovništva služilo je 15 bogomolja, od kojih šest džamija po imenu: džamija pokojnog ( sultana ) Bajazit hana, časna džamija Hadži Mehmeda, časna džamija pokojnog Širi vojvode, časna džamija Sinana Čeklebije i časna džamija Ali vojvode. Poimenično pominju se sledeći mesdžidi: Hadži Hamamdžizade, Mansur, Bedredina, Hadži Gazi, pokojnog Rustem-vojvode, miralaja, i Ali hodže, imama. Turski geograf prve polovine XVII veka Hadži Kalfa zapisaće samo da je Ižice velika kasaba. Evlija Čelebija naziva Užice šeherom i nalazi u njemu 4 8000 muslimanskih kuća, tri mahale hrišćanske raje i jednu jevrejsku mahalu. Islamskih bogomolja bilo je ukupno 34. Pošto Užice u to doba spada u kategoriju šehera i za nekoliko džamija, koje navodi Evlija, ima potvrde u turskim zvaničnim izvorima ranijeg vremena, Evlijina svedočenja ne zvuče suviše preterano. Reč je o sledećim džamijama: Alajbegova džamija je verovatno džamija Pustem-vojvode ,

¶ ižica ,

1800 - 1871 ) . Ižica i Život i priključenija ). U srpskoj verziji, pod naslovom Dositej Obradović prema Poljacima objavljen je u "Letopisu Matice srpske" 1941. [ 5 ] Slično je bilo i sa prilozima o nevelikoj, ali Profesoru i kasnije posebno bliskoj i dragoj književno-muzičkoj temi - saradnji kompozitora Franćišeka Mireckog s Vukom na beleženju melodija za Narodnu srbsku pjesnaricu: rad Wuk Karadżić i Franciszek Mirecki [ 6 ] najpre je izišao na poljskom, potom na srpskom Vuk i poljski muzičar

Petrom. Mati je nikud ne pušta da vreme ne gubi, jer mora se za frajla Emiliju zasluživati da uči gitar i violinu. Marija je uvek ćutala i radila, niti se u šta pačala. Gledala je ta čudesa, te škandale što su otac i mati činili, te rusvaje, rušenja, čupanja. Uvek je bila smutna. Lepa je bila kao Emilija, ali lepotu njenu prosto nošivo je pokrivalo, ali na licu si joj mogao čitati onu divnu, urođenu, vestalnu [ 5 ] nevinost. Kad je mati do ižice već došla, i kad je sestra primila, jednako je nevesela bila, a nije se nikad nikom potužila. A i zdrava je bila kao bor. Pa vredna, radena. Da joj je takva bila mati u mladosti, ne bi Steva propao. Odjedared primete devojci da nikom ništa ne odgovara, no samo grize nokte. Pitaju je šta joj fali, ne zna ni šta je pitaju, ćuti. Docnije počne kosu jednu po jednu sebi čupkati. Svi se poplaše, dozovu doktora. Nije mu trebalo već dugo študirati .

i druge. Iz Beča je prešao u Trst ( 1802 ), gde su ga tamošnji Srbi pozvali za učitelja. Interesovao se za prilike u ustaničkoj Srbiji od početka, skupljao pomoć ustanicima, a zatim i sam prešao u Srbiju ( 1807 ), gde je sudelovao u političkom, kulturnom i diplomatskom životu zemlje. Umro je kao prvi ministar ( "popečitelj" ) prosvete u prvoj ustaničkoj vladi . Ižica ( 1770 ), knjiga po formi i idejama u duhu crkvene tradicije, ali napisana na čistom narodnom jeziku. Nijedno od tih dela nije štampao. Književno-prosvetiteljski rad na širokom nacionalnom planu i na novim osnovama započeo je 1783, objavljivanjem Pisma Haralampiju i Život i priključenija. Prvo je njegov prosvetiteljski manifest. U njemu je odbacio crkvenoslovenski kao narodu nerazumljiv jezik i založio se za uvođenje narodnog jezika u književnost. U drugome je

, prilično neispisana, preteže u prvom putovanju, druga, znatno veštija i lepša, preteže u drugom putovanju. Rukopis je od vremena u priličnoj meri oštećen. Oštećena mesta obeležena su u našem izdanju tačkicama, a naše dopune uglastim zagradama . ižicom ), koje znači liturgija; 2 ) pros, mesto celog: proskomidija; 3 ) ug, za koju skraćenicu ne znam šta znači. Razrešene skraćenice su obeležene kad je to bilo potrebno. U transkripciji su zamenjeni ѡ sa o ( omega pisana redovno u rečima: ot, osta, i u imenima na Іov -, i u većini imena na o ), ѯ sa ks, щ sa št; ѹ i u je izjednačeno u u. Osim toga, sebe je nešto češće nego sebѣ ( skoro redovno je pisano

videli ? ižica jer bi se odmah razobručila i raspala kao kula od karata i ne bi više bila novo načertanije. U tom smislu će Dačić imati problema da je modifikuje pošto je izjavio da ona nije Sveto pismo .

pre toga Ona, koja mu je svakoga dana poručivala da im se živ ne predaje, mislim da bi umrla onoga dana kada bi ga videla utamničenog. Bilo je to 21. jula 2008. godine, a 30. pred odlazak u Hag, ispratio ga je jedan od njegovih najbližih prijatelja. Bila je duboka noć, opet noć, i Radovan poželeo da mu prijatelj kaže svoju pesmu ' ' Tajna večera ' '. Njemu posvećenu : ižicu ...

koeficijent zvučne izolacije, te uz njega i vrednosti spektralnog usklađenja C i Ctr . ižicu sa overenom fotografijom i upisan im identifikacionim brojem kandidata, grafitnu olovku, hemijsku olovk u i gumic u .

iz Plevne koji se potpisao: "Georgій J. Kirovičъ, Julіa 8, 1864. Plevenъ ". Stanka Nikolica prevela je DvEtъ prikazki u Razgradu. Dositijeva dela na srpskom nalazio sam i u biblioteci šumenskih građana . ižica . Gradina raznocvEtnaя. Otъ Serbskій яzыkъ prevede se na Bolgarskій яzыkъ za polzata na našego naroda. Izdanіe pervoe. LEto 1852, fevruar i 1 - vый Trudom že na Kostaki Alek. Sahatčiski vъ Samokovъ. Na istoj naslovnoj stranici dodano je docnije pisaljkom: "13 - godišenъ 6 ehъ koga prepisuvahъ taze kniga otъ druga. Asъ Kosta A. Sahatčiski." Pisac V žice zapisao je na kraju prevoda: "Konecъ Vžicu dositeu bradoviču ". Taj prevod odlikuje se od ostalih time što je gotovo bez

Spiridona njegov odnos sa mitropolitom Grigorijem bio dobar. Zajedno su uz pomoć niških trgovaca i zanatlija kupili kuću i formirali školski fond u iznosu od 1000 dukata. Bez obzira na oštro protivljenje novom sistemu obrazovanja, mitropolit Grigorije nikada nije brano učenje slovenskog jezika. Čak je bio i veliki ljubitelj srpske narodne književnosti, naročito Dositeja Obradovića. U prilog ovome navešćemo i to da je 1836. godine, bio je pretplatnik na njegova dela Ižica , Mezimac i Hristoitije .

polovini i sredinom XVIII veka. Pisci basana u srpskoj književnosti klasicizma stoje pod uticajem antičke basne, ali i novijih nemačkih autora ( Gelert, Lesing, Blumauer, Herder ) i njihova originalnost je nejednaka ( M. Maksimović, K. Bogdanović, Sterija, I. Stojanović, J. Vujić, J. Stejić ). Najčuveniji pisac basana u srpskoj književnosti je Dositej i njegova zbirka ostala je klasična u svom rodu. Još u Dalmaciji oko 1770. on obilato unosi basnu u svoje rane spise ( Ižica , Venac od alfavita ), a godine 1788. izdaje u Lajpcigu u istoj knjizi sa drugim delom autobiografije Ezopove i pročih raznih basnotvorcev srazličitih jezika na slaveno-serbski jezik prevedene basne. Izvorima Dositejeve zbirke posvećena je obima literatura. Prema najnovijim istraživanjima ( M. V. Stojanović ) Dositej se služio grčkim originalima i prevodio iz dela Ezopa, Galena, Aftonija i Ignjatija Đakona, a s latinskog je prevodio Fedra, Fedrovog appendix-a ,

imate i dodatni ... moja prijateljica pedijatar radi u skolskom dispanzeru, tezgari dezurstva u bonici na decijem odelenju, drzi casove u srednjoj medicinskoj i u nekoj je kvazi komisiji pri opstini .... lupa para, ne zna ni sama, a kako uspeva da sve to odradi ... NIKAKO ... to savestan i normalan covek ne moze da postigne pa da radi 56 sati dnevno ... nego otaljava, na dezurstvima spava ... u skoli bleji, u skolskom kao na pokretnoj traci: jedan, dva tri ... e to je taj "rad" gde se ižica 120.000 - 130.000 hiljadarki ... a od lecenja pacijenata ni L. ( vera, 4. avgust 2013 11:51 )

manastira u svet, da bi najveći deo života proveo na putu. U prvom periodu svog života Dositej kao odbegli monah putuje najvećma po zemljama pravoslavnog jugoistoka, upoznajući tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora. Pre odlaska na Zapad on se razvio u književnika i humanistu istočnoevropskog tipa s dominantnim grčkim uticajem ( a ne ruskim kao kod drugih tadašnjih naših pisaca ), što je došlo do izraza u nekoliko njegovih ranih, za života neobjavljenih dela ( Ižica , Venac od alfavita, Hristoitija i dr. ). U drugom periodu života ( od odlaska u Beč 1771 ) Dositej se sasvim okreće Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih. Za to vreme on se iz osnova izmenio: odbacio je mantiju i stavio periku, od odbeglog monaha postao je slobodni mislilac, Evropejac, filosof u duhu 18. v., prvi moderni

ša ) Ižica ( čita se i a sa akcentom v )