ne može biti sumnje, da je uistinu postojalo neko vrhovno božanstvo, tim pre, što je to zajednička crta mitologije svih indoevropskih naroda.

baš da se znaju. O tome će biti reči kasnije, i bez Praslovena se tu nije moglo. Ali je bilo apsurdno kada su same nosioce indoevropskih jezika počeli nazivati Indoevropljanima. To jest, Letonac i Litvanac su Indoevropljani, a Estonac nije. Ni Mađar

nisu ni videli, i taj jezik se još nije ni obrazovao, i tek će se hiljadama godina kasnije preobraziti i uliti u grupu indoevropskih , a oni su već Protoindoevropljani. To je kao kad bismo kneza Vladimira (ruski vladar 958 - 1015) nazivali

, ali je ideja jasna. Ta podela je u suštini zasnovana na lingvističkim kriterijumima po kojima se slovenska grupa indoevropskih jezika sastoji iz istočne, zapadne i južne podgrupe, s otprilike istom podelom po zemljama. U takvom kontekstu su

Indoevropljani. I to smo raspravili. Istina, lingvisti još uvek nisu raspravili. Oni ističu - premda se poreklo indoevropskih jezika proučava intenzivnije od drugih, to i dalje predstavlja najteži i najpostojaniji problem istorijske

pretežu istočnoazijska haplogrupa O (53 % kod australijsko-azijskih, 66 % kod burmansko-tibetskih i 29 % kod indoevropskih plemena) i domorodačka indijska N (37 % kod dravidskih plemena). To se u principu slaže sa drevnim tokovima migracije

sanskritu, a Evropa je od ruskog i baltičkih jezika na dohvat ruke. Znači da baltičko-slovenski jezici i jesu osnov indoevropskih jezika, zar ne? To jest, isti su i arijevski jezici, ako stvari nazovemo pravim imenom. Tako je, to niko i ne osporava.

, s druge. Sada je to postalo sasvim jasno. indoevropskih iranskih jezika. Na Dnjepru, Donu i reci Ural nisu živeli narodi koji su govorili na iranskim jezicima. Sloveni su tamo

slovenskog mita. Posebno onda kada se izvrše poređenja određenih božanstava sa sličnim osobinama iz različitih indoevropskih panteona. Naravno da svako novo saznanje i svaku novu ideju, koja izgleda dobra, treba podeliti sa prijateljima. Ako

čuva kristalizovano i simbolima izraženo sećanje na susret civilizacija koji se zbio u ambijentu ratnog trijumfa indoevropskih osvajača juga Evrope nad starosedelačkim Mediterancima.

sunčevim zracima već da pripada Suncu, da je u posedu Sunca. Reč je o motivu vezanom za prastaru pagansku religioznost indoevropskih plemena koja su obožavala svetlost i u Suncu gledala vrhovnog boga.

, što takođe ukazuje na simbolizam Sunca. indoevropskih jezika, vrlo je verovatno postojanje veze između Kolosa i jelena. Po zvučnosti kolos podseća na slovensku reč kolo,

. Rogove i rogate životinje sakralizovali su, po svemu sudeći, i najdrevniji Indoevropljani. Nemački proučavalac indoevropskih tradicija, profesor Herman Virt tvrdio je da su tri najstarija sazvežđa koje je poštovala nordijska tradicija bila

se kroz prostor i vreme dosledno prati nastanak srpskognaroda i njegovih ogranaka. Uzgred reč je i o raz gra - navanju indoevropskih naroda Arijevaca pri pad nikabele rase. Ova dva procesa su povezana. Prepletenostova dva dela iste priče je neminovna

dva dela iste priče je neminovna jer se rodoslovnostablo Srba ne može proučavati bez rodoslovnog sta - bla indoevropskih naroda. Koreni indoevropskog sta - bla naroda smeštaju se u četvrti ili treći mi le nijumpre Hrista. U pojedinim