svakoga ponedeljka drži pomen. Centralni ciklus smederevskih Brankovića se pretapa u sremski, potom u krušedolski i jenopoljski . Smederevska despotovina i despot Đurđ Smederevac su ognjila ove sage, Dok su vladika Maksim i njegov otac Sveti

sabor Srba u izbeglištvu. Zboru je, pored patriarha, prisustvovalo i 5 episkopa. Srbi su kao izaslanika poslali jenopoljskog episkopa Isaiju Đakovića caru Leopoldu I tražeći dozvolu da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju.

. "Sem cara, niko se drugi od svetovnjaka nije mogao mešati u njihovu jurisdikciju. Te narodne želje imao je odneti u Beč jenopoljski vladika Isaija Đaković. Punomoć za Isaiju pisao je neko od "prečana ", koji je poznavao prilike u onim krajevima i koji

toga, Isaija je, u ime naroda, imao da krene i pitanje Đorđa Brankovića. Isaija je poverovao njegovim pričanjima, a kao jenopoljski vladika znao je ponešto iz borbe Brankovića za crkvu. Srbi su poverovali, da je on žrtva austriskih spletaka i da je

su mitropolitski i vojnički visoki položaji nasleđivani (Brankovićevi stričevi i brat Sava II bili su mitropoliti jenopoljski , lipovski i erdeljski), Branković je brzo ušao u diplomatske poslove, u čemu mu je pomagalo poznavanje više jezika (

su Srbi, na osnovama Pozivnog pisma cara Leopolda I, zatražili da se nasele u Ugarsku. Patrijarh Arsenije III je poslao jenopoljskog vladiku Isaiju Đakovića sa Verovnim pismom da u njegovo ime pregovara sa austrijskim carem.

eparhija je imala ingerenciju na području severno od Moriša i u Krišani, odnosno Pokrišju. Nastavljala je tradicije Jenopoljske eparhije još iz vremena pre dolaska Turaka. Obnovljena je kao Jenopoljsko-aradska eparhija posle Velike seobe 1690.

tražio njegovu glavu i pretio narodu istrebljenjem, krenuo ponovo u Komoran posle nepune tri godine. jenopoljskim vladikom Isaijom Đakovićem, kojeg je kao poznavaoca prilika na Bečkom dvoru i znalca latinskog i nemačkog jezika uzeo

Đurđa napisano je: Sava Branković i Korenič (Szava Brankovitsch et Corenitsch). Longin Branković, mitropolit jenopoljski i stric Đurđev, potpislvao se i Korenič, a na njegovom grobu u manastiru Komani u Vlaškoj piše: Božieju milostiju

njegovom grobu u manastiru Komani u Vlaškoj piše: Božieju milostiju Loggin rodom ot Korenič Brankovič, arhiepiskop Jenopoljski .

je ostavio na dvoru vojvode Arona, i Avrama na dvoru kneza Žigmunda Batorija. Držao je Čanad i Arad i bio veliki župan Jenopoljski . Utvrdio je Jenopolj i Lipovu, tamo je umro i sahranjen.

Turci. Njegov najstariji sin Matej bio je episkop Jenopolja. Njega je nasledio sin mu Sava I Branković, mitropolit jenopoljski i lipovski (umro 1627). Sava I je imao velikih zasluga da je Lipova 1607. oteta od Turaka, i tada je dobio plemstvo s

napisao da je knez Pavle bio zapovednik Temišvara i da se nazivao despotom Jenopoljskim. A posle njegove smrti da je za Jenopoljskog despota postavljen Josif Branković, rođak kneza Pavla. I oni su besumlje bili od roda korjenićkih Brankovića.

, Grgeteg je stradao, pa konačno i potpuno zapusteo. U takvom stanju car Leopold I poklonio je 1691. godine manastir jenopoljskom episkopu Isaiji Đakoviću, zajedno sa obližnjim selima Neradinom, Šatrincima i pustarom Bankovci. Isaija Đaković je

ljudi. U toj porodici rodio se i taj Đorđe, u Jenopolju, 1645. god. Njegov predak vladika Mojsej koji je upravljao jenopoljskom eparhijom, rodonačelnik je vladičanske "dinastije" Brankovića. Njega je u eparhiji nasledio sin Sava I, ovoga