, Omanje je muka prošo, Bogu će se pre uzneti. Od hrišćanske vere lepe nema nigde vere lepše, Čin ' te Turci što vam drago, i tako se mora mreti "Burni žagor" divno dete " kadune se čudom čude "Zar na kolac tu lepotu? Ne činimo, Turci krivo" I duševan Turčin jedan, - da uštedi dečku muke, Probode mu jataganom mučeničko srce živo ".

polja ravna; Treći dan se care obazrio I z Bečom se tužan razgovara: "Ala, Beče, ne beči se na me Evo, mećem ruku na ćitape, Da ja neću udarati na te, Proklinjaću bule i kadune Da ne šalju svojih vitezova, Da ne šalju Beču na megdane. Ala, Beče, ne beči se na me Tri se vraga izbečila na te, Dosta sam ti dara ostavio, Sve konjskoga i junačkog mesa,

. U to aga Hasan-aga viknu: "Arbanijo, crn ti obraz bio, đe mi danas zadobi sramotu, boj bijući sa šakom kaurah pod tvrdijem gradom žabljačkijem, đe gledaju bule i kadune - ne ugrabi svijetla oružja ni posječe glave crnogorske "Arbanija ljuta kidisala, Ceklinjane malo podagnaše, do kućištah kroza Salkovinu; al ' ne bježe šest

se pre uzneti Od hrišćanske vere moje, nema vere nigde lepše Srb je Hristov, raduje se smrti Čin ' te, Turci, što vam drago - i tako se mora mreti Burni žagor... Divno dete - kadune se čudom čude... Zar na kolac tu lepotu? - kažu one. Ne činimo, Turci, krivo I duševan Turčin jedan, da uštedi dečku muke, probode mu jataganom mučeničko srce živo... I

pometnju i nered. Nije li pretprošle godine rahmetli Tahir-beg Alajbegović naredio da ga posle smrti spale na lomači i da na istoj vatri sažegu, njegove četiri žive kadune , dva arapska ata i čopor lovačkih pasa. Kako su do nepismenog bega stigla učenja medžisija, munafika i budista, niko nije mogao da objasni. Nikakva ubeđivanja nisu

. Ceklinjani, kao sokolovi, Trides ' t i tri glave dovatiše, Odnesoše u Bjelopavliće Više Spuža, grada krvavoga, Poperiše na strževo kolje; Nek ' gledaju bule i kadune , Đe je mramor popa Radosava, Na njega su trides ' t i tri glave Od Turakah, carskijeh sinovah; Nek ' ih kljuju vrane i gavrani, Nek ' ih skubu tice i lisice, Osveta je ovo

, Od rane se malo razabralo, Viđe tursku grdnu kasapnicu, Pa pobježe niz Dugu krvavu, Dokle gradu nikšićkome dođe: Sretaju ga od Nikšićah Turci I nikšićke bule i kadune , Hoće li im glasa donijeti, Ide li im tajin u Nikšiće. A on njima tako odgovara: "Kam ' da vi je, turske kukavice Kami će vi u Nnkšiće doći Udari nn serdare Šćepane Sa

se, ti krajino naša, Dokle rađaš onake junake, Kao što je Đoko i Šćepane I delija vojvoda Jovane A vi bež ' te, tužne Osmanlije, Put Misira i put Carigrada, I vodite bule i kadune , Jer će vi ih Srbi pograbiti Pa se š njima Srbi oženiti

božju vjeru tvrdu, Da ga Srbi iznevjerit ' neće. Pođe Kola u Krnjice tvrde, A glavari isto piju vino. To se čudo i na dalje čulo, U tvrdome Skadru bijelome; To su čule bule i kadune , Pa sramote Skadrane junake I njihova pašu Abdi-pašu I Turčina Hota Asan-agu: "Što činite, što se ne bijete? Jer se vaša sad odmeće raja Čujete li u Krnjice tvrde,

jatagani; A konjici konje proćeraše, Dok u varoš kule zadimiše, A natrag se Turci povukoše; Bježe Turci tabij i kapiji Pod nizamom i pod topovima, Ostavljahu kule i kadune . U kule se mnogi zatvoriše, Pa se brane ognjem iz pušakah, Kroz čaršiju biju Crnogorce. No da vidiš jedno Ture zorno, Po imenu Adžika Ljuharu, Sa pendžera gađa

podmetnuo vrancu; Stoji krka po bijelu gradu, Za grada se hvataju junaci, A lome se oštri jatagani I od žive vatre džeferdari, A u dim se pretvaraju kule; Robe Srbi bule i kadune I hvataju pod oružjem Turke, Dok po grada ognju predadoše, Pa se Srbi natrag izmakoše, Uhvaćeno roblje odvedoše, Pa na polju Turke prebrojiše: Sedamdeset i četiri

, turskom sinu, jauk glasa kad prestaje. Svaki viši odžak turski, u kojemu sv ' jeća Turstva pravo sjaše i goraše, svakome se sv ' jeća sjajna krvlju svojom ugasila. Kadune se dične turske, od žalosti mnoge tužne, pomamjene poskitaše proz dubrave i planine. Đe ti priđe po granici mujazije s jasnim glasom sa munarah visokijeh pošiljahu sa

i ljubovce jauk glasa ustavile, i od suza žalosnijeh svoja lica osušile; tek bijahu malo, tužne, gospodare i sinove, vrsnu braću i srodnike naricati ostavile; već kadune bjehu često proklinjati prekinule krjepku mišcu Crnogorca, koja njima crno srce na megdane cucke dade, - ali momčad vruće krvi pogiblijeh vitezovah u bojeve

jezika. kadune su istaknuto ugledne žene, tako da sumnjam da su u kolo hvatale, a hanume su sve žene, e sad da li je koja.... dalji tekst se ne odnosi na gore pozvanu gospodu nego puno ovih

niti su banjalučki niti sarajevski, nego juneći. kadune Esperansu i Kasandru, ali sada ni mukaet.