. Keško , rođenoj 1859. u Firenci, od oca ruskog pukovnika i majke Pulherije, moldavske princeze, a kasnije udatoj za Milana Obrenovića, sa kojim nije bila u baš srećnom braku NJKV je naginjao zapadu, tada Austrougarskoj, a žena mu ostala rusofil, otprilike kao Vučić za Brisel, a Toma u ljubavi sa Putinom, pa ako Toma iz tih razloga rusofilije bira baš ovu ramondu za amblem našeg opštenarodnog Dana neka se, ako ga neko vidi, obavesti da je Natalija ispala grdno razočarana Srbijom i

50 prodajnih mesta i 2.000 kioska na kojima se kupiti s kartice. Od avgusta 2007. plaćanje je omogućeno i sa VISA i Master kreditnim karticama preko Interneta . Keško ) obuhvataju razdoblje od njenog ranog detinjstva do početka avgusta 1887. godine. Pisane su na francuskom početkom devedesetih godina 19. veka i nisu završene. Ostali su neopisani zanimljivi periodi kraljičina života razvod braka progonstvo 1891. i višedecenijski boravak u inostranstvu. Natalija je jedina srpska vladarka koja se posvetila pisanju memoara. Možda ni ona ne bi pristupila spisateljskom poslu da se kod nje nije pojavila unutrašnja potreba da objasni

12. oktobra 1888. godine, donele su na prvoj strani jednu značajnu pretstavku kralja Milana, upućenu mitropolitu Srbije. Tom pretstavkom kralj traži da se, iz razloga u njoj navedenih, poništi brak između njega i kraljice Natalije. Ispod toga akta, u produženju je otštampano rešenje mitropolita Teodosija. Svojim blagoslovom on razrešava i razvodi brak, koji je po obredima pravoslavne crkve zaključen 5. oktobra 1875. godine, između kralja Milana I i Natalije rođene Keško i proglašava da taj brak više ne postoji .

. U ovo se uklapa i nadmetanje u broju žrtava i poginulih uopšte. Kada se saberu brojke naših i njihovih žrtava onda je to više od tadašnjeg broja stanovnika . Keško ) zameni nepodobni Narodni front, što oćuta u toj ulici smešten ( doskora i moj ) Institut društvenih nauka, rasadnik kadrova političkog vrha Srbije ( na obe strane ). Glavnu ulicu dobi razvratni joj muž Milan koji zameni sve srpske vladare ( da neko ne pomisli da je među njima i Tito ). To što je, na primer, taj kralj pokrao svoj rođeni narod, to što je ulice masovno po Srbiji ( i sindikalni trg u Beogradu ) dobio Nikola Pašić do sada naš najveći korupcionaš ( ušao u politiku bez

zombiji, pa nas vratili u mracnu proslost "Jel mu ko izgradio neki spomenik da prosetam kera?" Nije, ali su izgradili spomenik Drazi, a uskoro ce Nedicu i Ljoticu .... Keško od Starog Dvora ( sadanja Gradska Skupština u Beogradu ) do beogradskog savskog pristaništa u SPAVAĆICI? Kako mi reče jedan moj poznanik psihijatar: "Srbi uglavnom NE ZNAJU da se RAZVODE" Sad, koliko je to relevatno za odnos Jovanke i Tita i kolko na ukupne političke odnose u ondanjem SFRJotu, zaključite sami ?

već pokušajte sami da proniknete u srž problematike. Obrenovići nisu bili bezalternativci kao ovi sadašnji na vlasti ili kao Vaša ideološka grupacija. Mada, da budemo istorijski korektni, radi se samo o jednom Obrenoviću - kralju Milanu, koji je vodio, uslovno rečeno, austrofilsku politiku. Samo neodgovoran državnik bi posle San Stefana i Berlinskog kongresa, ostao na ruskoj liniji. A da nije bio austrofil od početka, govori činjenica da je oženio ruskinju, Nataliju Keško , čiji je otac bio oficir carske vojske. Izjasnite se, da li ste za odredbe San Stefanskog mira, na račun Srbije? Da li biste Niš dali Bugarima i Istočnu Srbiju? Hajte, to su Rusi odredili. Milanovom sinu je kumovao ruski car Nikolaj II, kako već rekoh. Miloš i Mihajlo, pre njih, daleko od rusofobije. Svako dobro

osobu, neobičnog ponašanja, vrlo slabih živaca. Sa osamnaest godina, 1872. godine, Milan je preuzeo vlast, vrlo rano pokazujući političku darovitost, ali isto tako i osobine manipulatora ljudima, površnog, plahovitog čoveka, sklonog improvizacijama. Oni koji su imali da rade sa njim, pričali su čuda o njegovom interesovanju za državne poslove, o njegovom brzom shvatanju i samostalnom suđenju. ( S. Jovanović ) Milan se 1875. godine oženio lepoticom Natalijom Keško , zemljakinjom svoje majke, sličnog plemićkog porekla. U početku, među mladencima je vladala velika ljubav koja se ubrzo pretvorila u nerazumevanje, onda u sporove, pa u otvorenu uzajamnu mržnju. Kraljica Natalija ovako ga opisuje: Nedovršena priroda ... inteligentan i lukav, bez suštine pod blistavom spoljašnošću, sumnjičave naravi ... slabog karaktera, podložan laskanju. U suštini, iako je voleo da se zabavlja politikom, Milan je vlast doživljavao kao ogroman

naciste, nadajući se obnovi monarhije. Pošto su nacisti u svom okultnom učenju, išli na to da je Himler reinkarnacija Hajnriha II Ptičara, pa su iz toga "izvlačili" i Ananerbe i Vevelsberg i SS kao tevtonce, ovaj Vilhelm se povukao. Ali, posle njegove smrti, nasleđuje ga neko od dece, odnosno sada neko od unuka, pošto su mu i deca pomrla. I sve je to u raznim bračno-sinovskim odnosima sa britanskom i ruskom krunom, što u ishodištu ima "karolinški krug ". Milanova Natalija, r. Keško , je, između ostalog i dovedena da bi "popravila krv" Obrenovićima. Ne naginjem habsburgovcima, već konstatujem stanje, monarhijsko / božansko pravo nije stvar ljudskog izbora ( demokratije ), već datosti ( od Boga ), ono se ne bira. Što se Vizantije tiče, pa upravo je davanjem titule despota ( mlađeg cara: vasilevs, despot, sevastokrator ... itd ) Stefanu Lazareviću ...