srpskih književnih poslenika, koji je našu kulturu oplemenio svojim bogatim književnim opusom. Rođen je u mestu Brlog u Lici, 1928. godine. Diplomirao je na Fi - lozofskom fakultetu, a doktorirao na Filološkom fakultetu u Beo - gradu. Doktorirao je na tezi Kosta Trifković Život i delo. U naj - širem, bavi se srpskom književno - šću XX veka, ali i romantizmom, srpskom dramom, književnom peri - odikom XIX veka. Bio je profesor Univerziteta, šef Katedre za jugoslovenske knji - ževnosti, lektor za srpsko-hrvat - ski jezik na Univerzitetu u Straz - buru. Jedan je od osnivača i urednika časopisa Književna istorija, bio je upravnik Narodne biblioteke od 1980. do 1983. godine, predsednik Društva za srpski jezik i književ - nost ... Dug je spisak važnih poslova koje je ovaj predani istoričar knji - ževnosti obavljao u svojoj izuzetnoj naučničkoj karijeri. Treba, pre svega, reći da je cenje - ni prof. dr Vaso Milinčević srp - sku književnost u mnogo

stvaralačkog pokreta koji je stekao zavidnu međunarodnu reputaciju. O Todorovićevom delu odbranjeno je nekoliko doktorskih disertacija u zemlji i inostranstvu. Njegova poezija, eseji i multimedijalni radovi objavljuju se kontinuirano širom sve - ta od Japana do Amerike i Australije. Imao je 12 samostalnih izložbi i 6 kolektivnih međunarodnih. Dobitnik je većeg broja do - maćih i međunarodnih nagrada i priznanja, za preko pola veka bogatog i raznovrsnog knji - ževnog i umetničkog rada .

poluotvorenog tipa za izvršenje kazne zatvora do tri meseca i izvršenje mere pritvora . Knjaž . Serbskom Magistratu Okružja čačanskog, po rešenju Sovjeta od 16. maja 1838. godine "ne precizira lokaciju zidanja i izgled zatvora, ali se pretpostavlja da je zgrada zidana na mestu današnje lokacije Zatvora, jer je građena za potrebe magistrata ( suda ) Okružja čačanskog. Objekti u to vreme građeni nisu bili u većoj meri bezbedni, pa se dešavalo da apsenici iste provaljuju i beže iz njih. O tome govori i dokument" Utvrđivanje apsane u Čačku zbog begstva apsenika. "

naizgled drugačija od ljudske. Čovjeku neshvatljiva i teška. Uskoro će Abraham to osjetiti na svojoj koži No, to mu je prilika naučiti da Bog, i kada je neshvatljiv, i tada je pravedan knji zi iz lo že na su in for ma tiv no, po u zda no i pri me re no uče ni ci ma osnov ne ško le. S ob zi rom na to da je na sta va srp skog je zi ka uglav nom sve de na na osnov nu ško lu, ova knji ga je zna ča jan, dra go cen pod set nik i pri ruč nik i sta ri jim uče ni ci ma, kao i svi ma osta li ma ko ji se ko ri ste srp skim je

zda no i pri me re no uče ni ci ma osnov ne ško le. S ob zi rom na to da je na sta va srp skog je zi ka uglav nom sve de na na osnov nu ško lu, ova knji ga je zna ča jan, dra go cen pod set nik i pri ruč nik i sta ri jim uče ni ci ma, kao i svi ma osta li ma ko ji se ko ri ste srp skim je zi kom . knji ga u li te ra tu ri o srp skoj go vor noj kul tu ri. Ona je to i po me ro dav no sti onih ko ji su je na pi sa li, i po ob u hvat no sti pi ta nja ko ja se u Srp skom je zič kom pri ruč ni ku raz ma tra ju, i po to me ka ko je iz dr ža la pro bu vre me na .

noj knji zi Op šte i lič no već kon cep cij ski kon cen tri sa ne. U pr vom de lu tu ma če nje se fo ku si ra na ak tu el ne te me i fe no me ne, ili na ono što se auto ru pri ka za lo kao do pu nja va nje u već pro či ta nim i re če nim de li ma. Srp ska knji žev nost na Ko so vu i Me to hi ji či ni zna ča jan pri log u ovoj knji zi, a to je ujed no i bi tan do pri nos re gi stro va nju i ana li zi de la i pro ble ma ove je din stve ne po e ti ke. Ovo po gla vlje da je vred nu ba šti nu u na šoj sve u kup noj na u ci o knji žev no sti ko ja, zbog objek tiv nih i dru gih raz lo ga, osta je mi mo ove vr ste umet nič ke stvar no sti i pro ce su i ra nja .

va nje u već pro či ta nim i re če nim de li ma. Srp ska knji žev nost na Ko so vu i Me to hi ji či ni zna ča jan pri log u ovoj knji zi, a to je ujed no i bi tan do pri nos re gi stro va nju i ana li zi de la i pro ble ma ove je din stve ne po e ti ke. Ovo po gla vlje da je vred nu ba šti nu u na šoj sve u kup noj na u ci o knji žev no sti ko ja, zbog objek tiv nih i dru gih raz lo ga, osta je mi mo ove vr ste umet nič ke stvar no sti i pro ce su i ra nja .

neobrazovaniji jer je mnogo lakše manipulisati sa prostom, primitivnom i neobrazovanom ruljom Intelekt je štetan po vladare zato se i uništava i degradira školstvo. Zato se niko i ne trudi da zadrži sve te mlade obrazovane ljude u ovoj prokletoj avliji jer to im ne odgovara. Ako ti mladi, pametni, kreativni i stručni ljudi dođu do izražaja oni će biti prošlost jer ne mogu nikako da im pariraju. Zato ako ne mogu da ih pobede, oni će raditi na tome da oni odu što dalje odavde knji ga te le vi zij skog ro ma na Moj ro đak sa se la i po nje mu ura đe na te le vi zij ska se ri ja iz u zet ne gle da no sti po tvr đu ju oce ne Mi lo ra da Vu če li ća, iz ne te u ve zi s pr vim de lom ove je din stve ne sa vre me ne sr bi jan ske sa ge, da je se lo pra vo isto rij sko sre di šte i po pri šte ži vo ta ,

na zad na se lo ko je, ka ko ka žu, ne sta je? U tom za ča ra nom kru gu po lu tan ski se vr te, vo le, mr ze, sa sta ju i ra sta ju, ro đač ki po ma žu i jed ni dru gi ma no ge pod me ću Pa vlo vi će vi se lja ci i gra đa ni. Či ta mo alar mant ne, a ne u mo lji ve sta ti stič ke iz ve šta je. U knja že vač koj op šti ni već su uga še na dva se la, a pred iz u mi ra njem je još 36 is pod Sta re pla ni ne, slič no je u Ra škoj obla sti, i Šu ma di ja kle ca, sve se re đe ču je pe sma Le pe li su, na no, Gru žan ke de voj ke A i kad za tre pe ri, de lu je ne ka ko tu žno, set no Sre ćom, ži vot ni kad ni je

ni ( Pa riz, 1958 ) . knji ga i broj nih na uč nih ra do va. Knji ga Ra di ja ci je i ra di o ak tiv nost na Ze mlji i u Va si o ni ima la je po red srp skog ( 1991 ) i dva iz da nja na en gle skom ( SAD, 1990 i 1993 ) i jed no na ja pan skom je zi ku ( To kio, 1996 ) .

će ve knji ge či tao je i glu mac Bra ni slav Le čić ko ji je re kao da to de lo ni je na pi sa no da bi La u še vić bio re ha bi li to van, ne go kao su štin ska po tre ba jed nog čo ve ka da se su o či sa sa mim so bom. Le čić je re kao da će iskre na is po vest i re dak pri mer ne či jeg du bo kog ka ja nja pre to če nog u knji gu, či ta o ci ma po mo ći da se su o če sa sa mim so bom, kao i da shva te po tre bu za pra šta njem .

Očuvanjem svojih posebnih vrednosti, običaja i jezika, građani Evrope osećaju da žive u svom zajedničkom evropskom domu . knji ga, bi la od lič na za mi sao KC NS, jer je još ne ko li ko auto ra od no sno na slo va do bi lo jav na pri zna nja, pod se tio je di rek tor La slo Bla ško vić. On je ju če sa Ti šmom pot pi sao ugo vor o šam pa nju dru gog iz da nja Ber nar di je ve so be u tri hi lja de pri me ra ka i na ja vio broj ne pro mo ci je ro ma na

ostavlja otvorenim . knja sa primerom: luga, natruha što misle primorci da pada iz magle na rašće, osobito na lozu: pala knja na lozu ( Pavlinović u RJA ), Da ne pane porosica, iza koje past će knja i odnit će žito ( Poljica ). RSANU za klja određuje ženski rod verovatno na osnovu Pavlinovićevog primera. I kna je u RSANU određeno kao ženski rod [ 9 ]; u RSANU još i: kljaobitina "žito koje je pobio klja" ( Srpski arhiv 1874, 509 ) .

, prema usmenoj potvrdi N. Ramića ), sa primerima: ubio klja žito, pao klja na žito ( Knin ); pobio mi klja pšenicu ( C. Lug ); maća ili klja je kiša, koja liti ili u proliće pada kada sunce grije ( Travnik i Duvno ) a definiše kao: "vrsta biljne bolesti, plamenjača" i "kiša koja izaziva tu bolest ". Etimološki su srodne i odrednice: knja sa primerom: luga, natruha što misle primorci da pada iz magle na rašće, osobito na lozu: pala knja na lozu ( Pavlinović u RJA ), Da ne pane porosica, iza koje past će knja i odnit će žito ( Poljica ). RSANU za klja određuje ženski rod verovatno na osnovu Pavlinovićevog primera. I kna je u RSANU određeno kao ženski rod [ 9 ]; u RSANU još i: kljaobitina "žito koje je pobio klja" ( Srpski arhiv 1874, 509 ) .

žito ( Knin ); pobio mi klja pšenicu ( C. Lug ); maća ili klja je kiša, koja liti ili u proliće pada kada sunce grije ( Travnik i Duvno ) a definiše kao: "vrsta biljne bolesti, plamenjača" i "kiša koja izaziva tu bolest ". Etimološki su srodne i odrednice: knja sa primerom: luga, natruha što misle primorci da pada iz magle na rašće, osobito na lozu: pala knja na lozu ( Pavlinović u RJA ), Da ne pane porosica, iza koje past će knja i odnit će žito ( Poljica ). RSANU za klja određuje ženski rod verovatno na osnovu Pavlinovićevog primera. I kna je u RSANU određeno kao ženski rod [ 9 ]; u RSANU još i: kljaobitina "žito koje je pobio klja" ( Srpski arhiv 1874, 509 ) .