CG vidjeti napisana jer nije bilo znaka tog mekog Z. Mi svakodnevno kazemo.. sto ima da se izjede, hocete li nesto dobro da izjedete, izjescu sve sto ima i sl. To u knjizevnoj upotrebi necete naci jer nije bilo slova za pisanje ovih glasa. Naravno ne moze se upotreba ovog slova na silu strpati svudje, to prosto trazi mjesto koje toplo

; to mi je profesionalna deformacija (studentkinja Filoloskog):) Inace, pre dve godine, kada si bio u Uzickoj gimnaziji, prisustvovala sam prvoj ne-dosadnoj knjizevnoj veceri u zivotu (krajnje netipicnoj) Sve pohvale i za knjizevni rad, samo nastavi tako

u okviru civilizovane zajednice. knjizevnoj tradiciji proglasavani su za reakcionarne i dekadentne. Oskar Davico je jednom napisao da je moja pesnicka zbirka Zemlja na jeziku ideoloski nazadna. Za vreme Broza

Titovu NE upucenom Staljinu. knjizevnoj veceri na kojoj je gostovao poznati americki pisac. U domacoj publici proradio je kolektivni kompleks inferiornosti. Poznajete li Ivu Andrica, Miroslava Krlezu,

" u "novu zbirku ". Nekoliko" knjiga "je vec dovoljno za clanstvo u udruzenju knjizevnika Srbije. Tako se stvara privid o" plodnom pesnickom stvaranju ", o bogatoj " knjizevnoj produkciji "i o brojnim" afirmisanim pesnicima ". Pesnici starije generacije, a i oni mladji koji jos drze do casti i morala, s nelagodnoscu, u podnaslovu

godina vise citaju, i odusevljavaju se njime vise nego mi koji smo srednjih godina, mada se i meni dopalo. knjizevnoj javnosti Srbije. Valjda zato sto je ljudima dojadila surova realnost. U svakom slucaju, ova knjiga je interesantna za procitati, ali je ne preporucujem za imati u

takvih, a dotad gospodin Milosevic je bar, posteno, rekao da nije mnogo u toj materiji.. blago receno.. ne videh ga valjda ni na jednom koncertu, otvaranju izlozbe ili knjizevnoj veceri u biblioteci zapravo, da ne procitah ovo ovde, pojma ne bih imala, mislila sam da je zaduzen za obrazovanje..

djela koja pomjeraju na vise razvojnu ljestvicu knjizevnosti za djecu, da ohrabri mlade, darovite autore u kojima otkrije stvaralacke potencijale i da u tekucoj knjizevnoj produkciji znalacki selekcionise vrijedno od bezvrijednog, estetsko od banalnog, stvaralacko od pomodnog.

izlazi, barem, dvomesecno, a teme bi trebalo d budu usaglasene sa nastavnim programima. Casopis, kakav je sada, nije prisutan u skolama, koliko bi trebalo, a ako knjizevnoj tradiciji nije do sada posvecivana paznja, ubuduce bi to bilo neophodno. Tematski brojevi trebalo bi da budu posveceni, licnostima nacionalne istorije, i srednjeg

neumivenosti nije osecao sveze i cilo kao obicno, a svako dete bi tome moglo prikljuciti licni dozivljaj kada se neumiveno osecalo bezvoljno i mrzovoljno. Ipak, u knjizevnoj kritici i u skoli, ova pesma se stavlja u istu ravan, sa istom poukom, kao i Zmajeva pesma Peri ruke. Pouka da je cistoca zdravlje i da je licna higijena neophodan uslov

i njegovog dela. U slucaju Basare, ipak, ima neceg zajednickog - i pisac i "drustveni radnik,.. bem li ga, sta li je?" zabavljaju. knjizevnoj gromadi rezima tekst je otkrio vecinu tajni.Povodi se za zbivanjima danas, a grdeci i sipajuci zuc na sve oko sebe, opravdava sopstvenu sitnu dusu i bahate postupke od

veku ostaju oslonjeni na vizantijske kanonske uzore I, osim zitija, sa kojima su uspeli da ostvare jednu specificnu knjizevnu formu, ne daju pisanjem dokaza o siroj knjizevnoj stvaralackoj delatnosti (izuzima se prevodjenje). I Vizantija I Zapad u srednjem veku znaju za knjizevne tokove koji nisu usko vezani za potrebe crkve I dvora.U

poreklo - ne shvatajuci da su i palanka i selo lepa mesta i lepe reci Da, ali nisu po meri evromana i grandomana Basare Usput, ova poslednja rec lepo smesta Basaru - on je na knjizevnoj sceni taman toliko vredan koliko Grand na muzickoj sceni. Tojest: ima ga svuda, a ne vredi ni onog "isprdnog gasa ", o kojem poetski govori u svom" odgovoru "ljudima

Garasanina, pa do danas. Svih dvadeset tacaka uz prosirenja i dorada moraju biti ugradjena u Ustav knjizevnoj tribini povodom prevoda nekog Singerovog romana na nas jezik cuo od prevodioca i Enrika Josifa da Singer pise iskljucivo na jidisu a da kontrolise prevod na engleski.

Alija Isakovic, jedan od glavnih ucesnika najnovijeg bosnjackog preporodnog okupljanja u kulturi (1990.), zapocinje u Biserju (Zagreb 1972), prvoj bosnjackoj knjizevnoj antologiji, osvrt na umjetnicku knjizevnost djelima nastalim takodjer tek nakon pada Bosne pod osmansku vlast. Tek ce u skorasnjoj knjizi Bosnjacka epigrafika (