deca. Uvek su se padale u nedelju i imale svoj ritual: maskenbal, svečani ručak, paljenje krljaveštice (olalije) i lamkanje (gatanje) jaja.

zadovoljstvo dece je bilo neopisivo, sve dok nas ukućani ne bi upozorili da je vreme zajedničke večere i lamkanja jaja. LAMKANjE (GATANjE) JAJIMA: Večeralo se u krugu porodice. Bilo je to vreme kada su počele da se ruše stare kuće ćeramiduše i grade

nije bilo, nije moglo sve da se stigne i unese odjedanput, govorila je majka, Svi bismo seli u krug oko stola i krenulo bi lamkanje jaja. Svako je morao da zamisli jednu želju i potrudi se da dohvati jaje i zagrize ga. Otac bi krenuo rukom da okreće jaje

. Koj ga prvi glitne t ' j ga je izlamkaja i na njega se u Veliki post spušta Božja milost, ali blagoslov Lam-kara. Ako se kod lamkanje uape nekoj za usta ili mu iskočiv apne ili nešto drugo stavi se sol na ranu, a sve što padne od ljuske i onoj što pretekne iz

, daj neko dinarče ", bili smo uporni. Dobijali smo, dinar-dva, pola dinarče ono belo. Uveče smo s nestrpljenjem čekali lamkanje jajca. Dolazili su tada zetovi na gosti, tražili oproštaj ako je padnala neka loša reč. A, glavno je bilo da se najedev

su tada zetovi na gosti, tražili oproštaj ako je padnala neka loša reč. A, glavno je bilo da se najedev banice i jajca. Lamkanje bi krenulo pre večere. Otac ni oljušteno kuvano jajce vezao za gajtan sijalice koji je visio. Naređali bi se oko stola, a