, sadrži različite koncentracije gvožđa, silicijuma, mangana, magnezijuma, bakra i dr. legira se sa drugim metalima. Vrsta i koncentracija legirajućeg metala i termička obrada legura uslovljeni su primenom

, legura aluminijuma sa bakrom i magnezijumom, ima smanjenu korozionu postojanost, zgog čega se dopunski legira manganom. Štetna primesa u ovoj leguri je železo (smanjuje čvrstoću i plastičnost). Duraluminijum se dobro

se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. Pošto se zlato za nakit, novac i zubarstvo, zbog svoje mekoće, uvek legira sa drugim metalima (srebro, platina, paladijum, bakar, nikl...), sadržaj zlata varira. Legure koje sadrže polovinu

nego sama krunica. Svakako treba paziti da se to ne dogodi. Cirkon je indiciran i za kutnjake. legira s drugim plemenitim metalima (platina i paladij, iridij, rutenij), upravo radi poboljšanja svojstava.

, napona, atmosfere i vremena nitriranja. legira se prekrije praškastim legirajućim materijalom i zatim dejstvom lasera stopi. Pri tome se izmeša stopljeni čelik sa

orijentacije. legira sa srebrom ili bakrom u slučaju žutog, crvenog ili ružičastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci dolaze

zlatom, osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u čistom stanju premeko za preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.

za kovanje novca i za pravljenje posuđa, ukrasa i nakita. U čistom stanju ono je isuvise meko za ove svrhe, pa se stoga legira sa drugim metalima (npr. bakrom). Britanski novac je pre 1919. imao 92 % srebra, 1920. količina srebra je smanjena na 50