fondom smatraju ne samo ono što imaju u magacinima, nego i sve publikacije koje su dostupne preko interneta. Naporima Lineovog društva u Londonu, Univerziteta u Upsali i mnogih botaničkih bašti, biblioteka i muzeja u svetu, veliki deo građe

navedeni su pored podataka o izloženim publikacijama iz fonda biblioteke i podaci o elektronski dostupnim izdanjima Lineovih knjiga, herbarskih listova, korespondencije, itd.

biljka može svrstati u određenu kateogriju u saglasnosti sa svojim karakterističnim osobinama. Uistinu titanski Lineov rad je bio osnova za sva dalja istraživanja u oblasti sistematike biljaka. Mlađi Lineovi savremenici - na primer

osobinama. Uistinu titanski Lineov rad je bio osnova za sva dalja istraživanja u oblasti sistematike biljaka. Mlađi Lineovi savremenici - na primer Francuzi Adanson i Lamark - su razradili sopstvene prirodne sisteme klasifikacije biljaka,

, ptice prema izgledu nogu ili kljunovima, insekti prema krilima, itd.) u okviru određenog hijerarhijskog sistema. Lineovom binarnom tipifikacijom imena neke vrste u okviru hijerarhijskog sistema, svaka ta vrsta je sasvim određeno,

iste, 1753 godine. Do današnjih dana ovakvo razvrstavanje i imenovanje živih bića na Zemlji prepoznaje se kao Lineova taksonomija. Veliki, ako ne i najveći broj biljnih i životinjskih vrsta i danas nosi iza svog naučnog imena oznaku L.,

, ako ne i najveći broj biljnih i životinjskih vrsta i danas nosi iza svog naučnog imena oznaku L., kao prepoznatljivo Lineovo autorstvo.

kao najkonzervativnije celine biljnog organizma, veoma važni karakteri i u savremenoj taksonomiji biljaka. U Lineovoj taksonomiji biljaka klase su determinisane na osnovu muških (prašnici), a redovi na osnovu ženskih organa (tučkovi)

srodničke, odnosno evolutivne odnose među vrstama, rodovima pa čak ni među familijama. Valja naglasiti da u Lineovo vreme razvoj botanike još uvek nije stigao do tog stupnja da su, na primer, bili poznati fenomeni ekološke

biljaka nije mogao dosledno da objasni srodničke veze i pripadnosti vrsta višim kategorijama. Zbog toga se u Lineovoj klasifikaciji, u istoj taskonomskoj kategoriji (npr. redu ili klasi), nalaze filogenetski udaljene familije i

familija cvetnica kao što su Lemnaceae, Fagaceae, Rosaceae, C y peraceae, Urticaceae, Euphorbiaceae, itd. Lineov sistem klasifikacije je sa razvojem biologije, posebno botanike, već krajem 18. veka, bio modifikovan. Posle

čuvenog dela Regni vegetabilis systema naturale švajcarskog botaničara Alfonsa De Kandola, 1818. godine, Lineova taksonomija biljaka se postepeno zamenjuje novim, naučnijim, prirodnim sistemom klasifikacije. De Kandolova

kotiledona. Interesantno je da Josif Pančić u svom čuvenom delu "Flora Kneževine Srbije" iz 1874. godine, prikazuje i Lineov i De Kandolov sistem klasifikacije, ali se ipak, u sistematisanju flore Srbije, priklanja savremenijoj, De

, nepromenjen do danas. Snažan, skoro eksplozivan razvoj prirodnjačkih disciplina u 19. i 20. veku, samo je upotpunio Lineovu ideju klasifikacije živih bića novim saznanjima. Ona su bila preduslov za uvođenje čitavog niza novih, dodatnih

, sve više napuštaju u savremenoj taskonomiji biljaka. Lineov trag i njegov doprinos biologiji, posebno taksonomiji biljaka i životinja, jer je njegova koncepcija binarne