je podučavao strogi Olimpijadin rođak Leonida. Drugi nastavnik bio je Lisimah iz Akarnanije, koji je bio omiljen, jer je Aleksandra nazivao Ahilejem

Asirskoj, u manastiru, gde njena tetka, Vriena, beše igumanija. Lisimah , sin nekoga velikaša, imaše želju da se oženi Fevronijom, no kako car

Surov beše Selin kao zver, i svuda bez poštede istrebljivaše hrišćane. Lisimah , naprotiv, gde god mogaše šteđaše hrišćane i sklanjaše ih od svoga

samrtni užas; u tom užasu on udari glavom o mermerni stub i pade mrtav. Lisimah naredi da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde bude česno

cara Dioklecijana beše u Rimu eparh [ 1 ] Antim, koji imađaše sina Lisimaha , za koga on obruči divnu devojku, ćerku senatora Prosfora. Razbolevši

brate evo ja odlazim iz zemaljskog života i tebi poveravam svoga sina Lisimaha ; ti mu budi otac umesto mene, a on neka ti bude sin. Posle moje smrti ti što

toga Antim preminu. Posle smrti Antimove, car Dioklecijan dozva k sebi Lisimaha i njegovog strica Selina, i nasamo reče Lisimahu: Mladiću, pamteći

dozva k sebi Lisimaha i njegovog strica Selina, i nasamo reče Lisimahu : Mladiću, pamteći ljubav oca tvoga prema meni, ja sam hteo da na njegovo

toga budeš vratio, ja ću te nagraditi činom eparha. Na ove careve reči Lisimah ne smede uzvratiti ništa jer beše vrlo mlad, imađaše oko dvadeset

pade pred noge caru i reče: Molim tvoje besmrtno veličanstvo, dopusti Lisimahu da ostane ovde nekoliko dana, da bi stupio u brak sa ćerkom Prosfora. A

carevoj naredbi: uzeše od cara ukaz i sa mnogo vojske krenuše na Istok. Lisimah povede sa sobom svog rođaka, komita [ 2 ] Prima, koji beše sin sestre

obuze sve pokrajine na Istoku zbog bezdušne svireposti Selinove. A Lisimah veoma žaljaše hrišćane, jer mu majka bejaše hrišćanka, i od nje se beše

i služaše joj u vreme bolesti. Utom se pronese gradom glas da se Selin i Lisimah primiču gradu da muče hrišćane. Tada mnogi hrišćani, među njima i

. Kada sunce granu, u gradu nastade velika pometnja i graja: jer Selin i Lisimah već behu ušli u grad, i njihovi vojnici počeše hvatati mnoge hrišćane i u

to, on iziđe iz manastira i odvede sa sobom vojnike. Kada dođe u sudnicu k Lisimahu , ovaj ga upita: Je li istina što čusmo o tom manastiru? - Istina je,