(Eranthis hiemalis (L.) Salisb) na teritoriji naše zemlje. Ova višegodišnja ranoprolećna geofita iz porodice ljutića (Ranunculaceae) je prirodna retkost i spada u kategoriju krajnje ugroženih vrsta biljaka u Republici Srbiji.

pesmama i pričama. ljutića (Ranunculaceae), koji obuhvata oko 20 vrsta. Listovi i cvetovi su modrozelene boje. Smatra se jednim od vesnika

od 1912 do 1919. godine. Na spomeniku se nalaze imena 222 umrla ratnika iz Koceljeve, Malog Bošnjaka, Bresnice, Ljutica , Subotice, Družetica i Vlašcica. Spomenik su podigli 1922. godine roditelji, žene, braca, sestre i prijatelji

svetih mesta kao što je sveta šuma Žutibor (Zutibore), spominje neku bezimenu slovensku boginju, čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. Zna da su Sloveni imali idole, i opisuje i Radgosta i Retru. Spominje u hramu među mnogim

, da je Titmar o Radgostu pričao po čuvenju. Ljutića a plemenu Ratara. Grad Radigošće dobio je to svoje ime svakako po imenu boga Radgosta.

svoje vere. Ljutića i Retarijana "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama, gde se pokazuje Radgostov idol, tvrđahu, da su oni

64) i veli da se njen lik nalazio na zastavi. A kad je jedan nemački vojnik ovu zastavu probušio bacivši se kamenom dobiše Ljutići , koji su se caru bili potužili, dvanaest talenata odštete. Ljutići izgubiše zastavu još jedne boginje prelazeći

ovu zastavu probušio bacivši se kamenom dobiše Ljutići, koji su se caru bili potužili, dvanaest talenata odštete. Ljutići izgubiše zastavu još jedne boginje prelazeći preko reke Milde, koja je jako bila nabujala, veli Titmar. I Helmold nam

kompanija "Fultek" od jeseni u Poslovnom inkubatoru u Zrenjaninu Direktor Poslovnog inkubatora u Zrenjaninu, Bojan Ljutić , rekao je da će od jeseni ove godine početi da posluje italijanska kompanija "Fultek ", čije su aktivnosti usmerene ka

". Priznaje uostalom, da su se Nemci prema njima rđavo ponašali. Sloveni, kojima se on bavi, jesu osim Vagrinaca još i Ljutići i Bodrići između Labe i Odre. Njihovo preobraćanje u hrišćanstvo, ili njihov povratak u ovo posle otpadništva, čini

, kao pagus Silensis (VIII, 59), sveta šuma Žutibor (Zutibore). [ 28 ] Spominje jednu bezimenu boginju, čiju su sliku Ljutići nosili na svojoj zastavi. (VIII, 65). Tvrdi da se kod nekrštenih Slovena sve svrgava smrću (I, 14). Ali ovo tvrđenje

pomoću svetih konja, što se takođe potvrđuje svedočanstvima Saksa Gramatika i Otona Bamberškog. [ 30 ] Zna da su kod Ljutića hramovi i idoli vrlo mnogobrojni. Helmold skoro tako isto kaže. Titmar piše: "Quot regiones sunt in his partibus, tot

nekoliko vrsta iz Adama Bremenskog o bogu Radgostu. Malo dalje (I, 23) govori o jednoj borbi između slovenskih plemena Ljutića i Redarijana (Liutitses et Riaduri), "koji usled starine svoga grada i glasovitoga hrama, gde se pokazuje Radgostov

je protumačiti: znači bog koji je crn. O njegovom kultusu tvrdi Helmold (I, 53): Ljutići su imali jednu boginju, čiji se lik nalazio na zastavama. Neki nemački vojnik probuši zastavu jednim hicem kamena.

. A ja ti neću dopustiti, reći ću ti da ne dopuštam nikome. Upitaćeš me onda da li mi ti Niko, ja ću poreći. Ljutićeš se, ljutiću se ja. I tako će završiti i taj period našeg drugovanja.