terminologije, uključujući i rešavanje pitanja roda pojedinih termina (npr. onih umreženih u sistemu fonema, morfema , leksema, semantema, grafema, sintagmema, sintaksema, frazema i sl.) fiksirajući prednost ženskog roda?

) Bosanac (dosad jako čest, isključivo sa zavičajnim, "zemljačkim ", značenjem) i Bošnjak. Reč Bosanac izvedena je od morfeme Bos (a) n sufiks - ac, a Bošnjak od Bosn sufiks - jak. I Bosanac i Bošnjak često se javljaju kao prezimena migranata iz

s proširenim artikulacionim smetanjama. Detetu je teško da rastavlja tekst na rečenice, rečenice na reči, reči na morfeme (koren, prefiks, sufiks), slogove i foneme (na primer: za plakao, ja je, nadrvo, pas tele boja umesto pastelna boja,

11, u sklopu vizuelno-verbalne celine Zvezdana sintaksa, u kojoj je u obliku stabla poređano 65 reči, s korenskom morfemom ZVEZD. Neologizacija karakteriše i druge signalističke stvaralačke metode pesničke vrste, zapravo, a u

su inspirativne Himne zvezdareve, pre svega zbog izuzetno efektne primene neologizma (izvođenje reči iz korenske morfeme ZVEZD). U pesmama o zemlji, biljci, ugljen-monoksidu, kiseoniku, helijumu, itd., funkcionalno je korišćen model

, iskazi, akcenat u svim njegovim vidovima i intonacija), dok su na drugim nivoima i podnivoima to foneme, grafeme, morfeme , reči, grameme, seme itd. Klasu u ovom istraživanju predstavljaju skupovi fonema u određenom položaju u reči i

o interlingvalnoj identifikaciji koja "dovodi do toga da fonemi jednog jezika postaju dijafoni drugog jezika. Ako su morfemi jednog jezika, postaju dijamorfi morfema drugog jezika "(Haugen 1956: 67 - 68; cit. prema Filipović 1986: 45). A.

do toga da fonemi jednog jezika postaju dijafoni drugog jezika. Ako su morfemi jednog jezika, postaju dijamorfi morfema drugog jezika "(Haugen 1956: 67 - 68; cit. prema Filipović 1986: 45). A. Martine, govoreći o interferenciji,

obrada reči predstavlja oblast u kojoj su modeli razapeti između dve krajnosti pristupa zasnovanog na obradi morfema i pristupa zasnovanog na obradi reči. Ova dihotomija potiče iz tradicionalne lingvistike, a psiholingvistika ih je

lingvistike, a psiholingvistika ih je nasledila kao mlađa, eksperimentalno orjentisana nauka. Ako su morfeme osnovne jedinice analize i / ili kognitivne obrade, onda centralno pitanje postaje da li, kako i kada kognitivni

i / ili kognitivne obrade, onda centralno pitanje postaje da li, kako i kada kognitivni sistem raščlanjava reči na morfeme . Nasuprot tome, za pristup zasnovan na rečima ovo pitanje gotovo da nema značaja, ali se zato otvaraju brojna pitanja o

pogledu gls. se izdvaja u odnosu na srp. jezik i znatno većim brojem gramatičkih alternacija u strukturi morfeme , odnosno izraženijim alomorfizmom, kako vokalske prirode, npr. lód, lodu, tako (još više), tako i konsonantske

veznika u gls. i u srpskom jeziku sastoji se u tome što u gls. takve vezničke reči imaju obavezno morfološko proširenje morfemom - ž, npr. Muž, kotrehož znaju, a tako i štóž, štož, kotryž, hdźež, hdyž...

), a na apsolutnom početku rečenice može biti i klitika zamenice 1. lica, npr. Mi je žel, srp. Žao mi je, pa i povratna morfema , npr. So namazaj z mjedom, a muchi će zjědźa itd.

sam ti je ipak dobro oprao), a dativska ispred akuzativne (v. prethodni primer). Za razliku od srpskog u gls. povratna morfema dolazi ispred klitike lične zamenice (up. Ja so će prašam, srp. Ja te pitam, ili, sa refleksivnim predikatom, Ja te se