vrednosti. Nisbet , Berger, Dumont) središnji pojam modernosti. Moderno doba je donelo velike dru - štvene promene koje nalaze uporište

ukazuje na to da će ga dosada vrlo brzo opet uhvatiti. U pokušaju da o dosadi kaže barem nešto pozitivno, sociolog Robert Nisbet tvrdi da je dosada izvor mnogih zala, ali da je ona takođe prekinula čitav niz zala, zbog jednostavnog razloga što su zla

, već prosto jer je postala toliko dosadna, da su ljudi pomislili: Ako si video jednu kako gori, video si ih sve (Robert Nisbet , Boredom, In: Prejudices: A Philosophical Dictionary, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts /

na instalaciju "Pop Ode lasica" (" Pop Goes the Weasel ") umetnice iz Britanske Kolumbije, Nensi Nizbet (Nancy Nisbet ). http://www.finearts.ubc.ca/faculty/artworks/nisbet/index.cfm. Ovo delo je izloženo zajedno sa Širakavinim

uverenje od progresa kao kolektivnog mita. Neki smatraju da je ideja o progresu stara koliko i zapadna civilizacija ( Nisbet , 1980). Iako je tragove ove ideje moguće pratiti sve do antike, u andičko doba je ipak prevladavala nostalgija za

iz crkve. Tokom XVII veka bila je veoma živa diskusija da li je progresu više doprinelo antičko ili moderno doba ( Nisbet , 1980:151). Međutim, od sredine XVIII veka ta diskusija prestaje, a negiranje ideje o progresu sankcionisano je

nade. Ne uviđajući nadolazeću propast komunističke ideologije i na njoj zasnovanih društvenih sistema, Nisbet je osamdesetih godina pisao da se zapad, kome svi zavide zbog materijalnih dobara, sve manje smatra društvenim

da se zapad, kome svi zavide zbog materijalnih dobara, sve manje smatra društvenim modelom u komunističkim zemljama ( Nisbet , 1980:131). Zapadnu veru u progres potvrđuju moćna naučna dostignuća koja imaju priznanje celog sveta, ali to

napravila kolektivni mit koji je za većinu naučnika sve do početka ovog veka izgledao očigledan kao Euklidov dokaz ( Nisbet , 1980:79).

koje analiziraju kao kulturne činjenice. Da li su društveni naučnici uspeli u promovisanju društvenog progresa? Nisbet (1980:347) tvrdi da je "doprinos društvenih nauka bio minimalan ako ne i kontraproduktivan i veoma mnogo projekata

je da se genetski uspon nacije ne ugrožava tuđim genima. Nisbet , profesor psihologije sa univerziteta u Mičigenu. U upravo objavljenoj knjizi Inteligencija i kako je steći, Nisbet

Nisbet, profesor psihologije sa univerziteta u Mičigenu. U upravo objavljenoj knjizi Inteligencija i kako je steći, Nisbet se bavi socijalnom dimenzijom inteligencije. On objašnjava odnos između inteligencije i siromaštva, značaj

između inteligencije i siromaštva, značaj sredine u kojoj dete odrasta, kao i uticaj školskog sistema. Po mišljenju Nisbeta , inteligencija je ne samo genetski već i socijalno uslovljena i može se popraviti boljim socijalnim i obrazovnim