su u velikoj meri određivali preovlađujuće tipove nestaju nasilnim putem naredbom vlasti. Reč je o karakterističnim oglavljima udatih žena trveljima, elementu ženske nošnje kosovsko-resavskog tipa i plećerima, koji su bili sastavni deo ženske

da je daleko pre ove zvanične zabrane knez Miloš pokušao da svojim naredbama utiče na promenu komplikovanih oglavlja zbog kojih su i mlađe žene ostajale bez kose i dobijale kožne bolesti na glavi. Međutim, i pored kaznenih mera žene su

bez kose i dobijale kožne bolesti na glavi. Međutim, i pored kaznenih mera žene su zadržale svoja tradicionalna oglavlja sve do početka XX veka. Na osnovu podataka iz literature kao i muzejske građe pokušaćemo da rekonstruišemo način

ornamentalni motiv. Kapa je kićena perjem, najčešće paunovim, i ispunjena kalupom od težine. Preko ovog oglavlja vezivan je peškir propoda, tkan od pamuka bele boje na krajevima ukrašen stilizovanim geometrijskim ornamentima, a

ukrašen stilizovanim geometrijskim ornamentima, a kao veoma čest javlja se motiv romba.3 Pojedini istraživači ovo oglavlje dovode u vezu sa arhaičnim jednorogim kapama, koje su u daljoj prošlosti bile zastupljene u Rumuniji, Bugarskoj,

izvodilo se u idealnim uslovima jedanput ili dvaput mesečno, s obzirom na to da je za nameštanje ovih komlikovanih oglavlja bilo potrebno dosta vremena. Iako su predstavljali deo potpuno različitih tipova nošnje, plećeri i trvelji su imali

glave, a kosu uplitale u jednu ili dve pletenice) izražavanje ekonomskog stanja (imućnije žene ukrašavale su oglavlje dukatima) u etnički heterogenoj sredini oglavlje je predstavljalo obeležje nacionalnosti i u vlaškoj i u srpskoj

) izražavanje ekonomskog stanja (imućnije žene ukrašavale su oglavlje dukatima) u etnički heterogenoj sredini oglavlje je predstavljalo obeležje nacionalnosti i u vlaškoj i u srpskoj nošnji javljaju se kao reprezentativni element

kriterijuma tradicijskih društava. Državnim vlastima koje su se decenijama zakonski borile protiv nošenja oglavlja karakterističnih i za srpsku i za vlašku nošnju, u osvit XX veka pošlo je za rukom da ih, najzad, ukinu. NAPOMENE: 1

u Severoistočnoj Srbiji, Razvitak, maj jun, 1966, broj 3, str. 52. 3 Isto, str. 54. 4 Jelena Aranđelović-Lazić, Žensko oglavlje u obliku roga kao odraz primitivne ideje o plodnosti, GEM 34, Beograd, 1971, str. 37 74.

¶ oglavlja , prikazane van klasičnog nastupa. Na ovogodišnjem festivalu posjetitelji su imali priliku nazočiti predavanjima

narodnih nošnji i običaja, etnologinje Jasne Bjeladinović-Jergić, koja je nazočnima govorila o nevestinskim oglavljima u Srbiji i Vojvodini, i Zvonka Tadijana, autora knjige »Šokačke narodne nošnje u Bačkoj«. Predavanja su održana u

i zadnja pregača. Osim obilne primene floralnih motiva, a u tkanju i geometrijskih ornamenata, specifična su bila oglavlja - peškiri s podloškom, marame presložene u kape, a kod nevesta i mlađih žena cvetne krune i zlatovezne kape. Mušku

ili propuštala vampira, vešticu, čumu, moru ili kakvo drugo onostrano stvorenje... oglavlja u ženskoj nošnji panonskih Srba u XIX veku i prvoj polovini XX veka, prikazuje jedan od najraskošnijih predmeta srpske

i prvoj polovini XX veka, prikazuje jedan od najraskošnijih predmeta srpske tradicionalne materijalne kulture. Oglavlja , ubrađaji, marame i kape, izvezena zlatnim i srebrnim nitima, ukrašena staklenim perlama i lažnim biserom, bila su