: PALATALNI : j, lj, nj, ć, đ, š, ž, č, dž

položaja jezika pri brzim pokretima tokom govora, dok prevelik i zadebljao jezik utiče na oblikovanje dentalnih i palatalnih frikativa i njima bliskih afrikata a mogu biti oštećeni i alveolari. Najčešće su oštećeni glasovi s, z, š, ž, c, č, ć, dž,

donjolužičkosrpskih dijalekata sa šlesko-malopoljskim jezičkim kompleksom (1. pojava samoglasnika o iza palatalnih suglasnika u fleksivnom nastavku za dativ / owi /: wujoji, k fararjoji, ke kowaloji, Budarjoc, gen. pl. od vlastitog

Oralna simptomatologija podrazumeva bol u predelu zuba u projekciji maksilarnog sinusa, trizmus, bol alveolarnog i palatalnog grebena. Nazalni simptomi su zapušenost nosa, izbaci-vanje obilnog sekreta zadah iz nosa i epistaksa. Okularni

kombinacija sa quattuor itd, jer je njegov gutural nesumnjivo labiovelarne prirode, dok je onaj u oktw ogdooV palatalne (up. osam itd). Sledi da opšteindoevropski naziv osmice sa gledišta onomasiološke i morfološke analize ima značenje

i koradikalno Sopot. palatalnog guturala. Od osobite je važnosti da u sva tri slučaja posle palatalnog guturala nema ni traga o kakvom palatalnom

kao satemski refleks protoindoevropskog palatalnog guturala. Od osobite je važnosti da u sva tri slučaja posle palatalnog guturala nema ni traga o kakvom palatalnom vokalu pa je isključena svaka pomisao na sekundarnu palatalizaciju, na

palatalnog guturala. Od osobite je važnosti da u sva tri slučaja posle palatalnog guturala nema ni traga o kakvom palatalnom vokalu pa je isključena svaka pomisao na sekundarnu palatalizaciju, na koju pomišlja Pedersen u slučaju starofrig.

u južnoistočnom pravcu geografska oblast ovog indoevropskog naziva ghelto, ghlto sa očiglednom guturalnom palatalnom aspiratom. Ovu svakom poznatu činjenicu ističem stoga što Kluge s. v. gold sa letsktm zelts neposredno poredi

jedini Indoevropljani koji sačuvaše satemski oblik ovog fitonima u njegovu prvobitnom značenju. Kako je priroda palatalnih guturala ništa manje komplikovana od prirode labiovelarnih guturala, mi u rečniku doklasičnih Indoevropljana,

indoevropsku grupu, sa sva tri sačuvana reda guturala u aloglotskim refleksima klasičnih rečnika nalazimo mesto palatalnih guturala ne samo sibilante nego i spirante i dentale. Razume se, smenuju se u vezi s tim zvučni i bezvučni konsonanti,

im Idg., S. B. Ak. Wien 225 / 2 1947) o identifikovanju ovog morfemskog elementa - q sa pokaznom zamenicom - ke ( palatalni gutural). Mnogo je verovatnije zbog očiglednog velarnog guturala da se radi o istom morfemskom elementu koji se kao

na kraju reči, pa su ga tretirali kao potencijalnu fonemu. U okviru konsonantskog sistema reći ću najpre nešto o palatalnim labijalima p, b, v, f, m. Košutić ih unosi u inventar poljskih glasova (str. 15) i naglašava da su svi tvrdi suglasnici

zakonu i tvrdi labijali u ovoj poziciji prešli su u meke (str. 16). Savremena poljska fonologija drugačije gleda na palatalne labijale. Mada ih neki lingvisti [ 11 ] ubrajaju u posebne foneme, ipak većina fonologa smatra da su meki labijali samo

ipak većina fonologa smatra da su meki labijali samo pozicione varijante tvrdih ispred (i) i (j), odnosno da opozicija palatalni : nepalatalni labijal nije funkcionalna u savremenom poljskom fonološkom sistemu. [ 12 ] Za palatalizovane labijale