formu protesta i proklinjanja neprijatelja, o kojoj se sačuvalo pamćenje zahvaljujući poemi "Gramada" koju je 1880. napisao Ivan Vazov po stvarnom događaju. Čak i pismeno zaklinjanje, koje je bilo postavljeno na vrh gomile otpadaka, koristilo je kletvu Vazovljevog junaka, kroz parafrazu njegovog imena Ceko "Proklet da je Ce Ka " parodiranja prostora, on je napravio svoje korake ka priključenju Bugarske Evropi i svetu, gde politički, ekonomski i dr. protesti veoma često nose karnevalski karakter. S druge strane, međutim, on je dubokim unutrašnjim vezama povezan, kako sa bugarskom tradicionalnom kulturom, tako i sa bugarskom savremenošću. To je dobar primer za kulturnu sintezu, koja zaslužuje pažnju naučnika različitih naučnih sfera ( Elčinova, Rajčeva 1991; Todorova-Pirgova 1991 ) .

bude optužen za mizandriju pa šta, autor teksta je muško, reditelj takođe. Tako je to Ksantipa se piše sa Ž ( Ksantipa žuta kobila, zla i goropadna žena Sokratova; džaba Sokratu što je bio filozof, kad je imao Ksantipu, pa se na kraju spasao ispijanjem kukute ) . parodiranje rialiti šoua od kojih se normalnom ljudskom biću, bilo ono muško ili žensko, mozak gnoji, režija je minimumom scenskih sredstava dočarala beskrajni svet večne borbe između polova, u kojoj onaj slabiji uvek ispadne jači pitajte Simon de Bovoar. Rudimenti mizanscena, scenskog pokreta i scenskog svetla, kostima, muzike, nađeni su u karikiranju rialiti šoua, u transformaciji ženskog kružoka koje se povremeno okuplja da uz kapućino ogovara muškarce, u neke realne likove

nije uspeo da spase nikog i ništa: kada se Pokrovski pojavi u "crnom kostimu ", to je" Pokrovski, koji se sad u crnini kao go Hristos, beleo "( 316 ), to je, dakle, karikatura one svetlosti i ljubavi koju Hrist u svetu navešćuje kad" haljine njegove postadoše bijele kao snijeg "( Matej, XVII, 2 ). Tuga i depresija grofa Andreja Pokrovskog, njegovo dugo pripremanje i rešavanje na žrtvu, što je sve simbolički prizvano učestalim poređenjem sa Hristom, ne mogu da spreče demonsko parodiranje Hristove mučeničke uloge, kad Pokrovski ne može da zaustavi seksualnost kao jednu perverznu i zlu strast prema svojoj tašti: on oseća kajanje, grižu savesti, greh, patnju, što je nedovoljno za odupiranje nadirućoj praznini, koja ga goni u samoubistvo kao neuspelu žrtvu, jer je Hrist, kao žrtva, i kao ljubav, kao patnja, i kao paradigma, postao nemoguć u Romanu o Londonu. On nije ni uspeo da se žrtvuje, jer ga je đavo spasao, da bi parodirao žrtvu života koju Pokrovski kao da

naslednim faktorima Adrijana Leverkina i s njegovom presudnom sifilističkom zarazom, tako da je objašnjiv prirodom realističkih motivacija, ali će đavo, u Doktoru Faustusu, upozoriti da "stvar stoji upravo obrnuto ": Leverkina, naime, sifilističko" ognjište čini sposobnim da li me razumeš? da me opaziš, a bez njega me, razume se, ne bi video "( DF, I, 364 ). Rjepninova negacija Boga ( 379 ), eksplicitna ( 391 ) i posredna ( 381 ), u obliku drastičnog karikiranja ( 362 ) i parodiranja ( 19 ), objavljuje se kroz kneževu osobinu da se "kad spomene Boga, podsmeva" ( 243 ). Dok đavolska simbolika Romana o Londonu sugeriše da se Rjepnin podsmeva Bogu zato što đavo postoji u knezu, dotle ova osobina izgleda kao plod junakovih razgranatih melanholičnih dispozicija, jer "deprimirani čovjek je radikalni i sumorni bezbožnik" [ 110 ], koji dok se bori sa đavolom oseća koliko mu nedostaje Bog, pa mu se podsmeva zato što je svet postao đavolov: "Bog, Nađa, izgleda ,

( koja su još tad lepo shvatila da u knjigama leba nema ), pa sam svoju strast počela da krijem kada sam van kuće. Na moju sreću, u kući je to bilo poštovano i obožavano isto koliko i ruski klasici ( verovatno i više ), pa sam rado delila sa matorcima Kingovog IT - a. A onda se desio raskol. Negde oko srednje škole na red je došao Daglas Adams i Autostoperski vodič kroz galaksiju i ubrzo potom čitav serijal remek-dela Terija Prečeta. Mnogo mi se dopala taj bizarna mešavina sarkastičnog parodiranja stvarnosti i ozbiljnog tkanja fantastične priče. Sva oduševljena sam odletela roditeljima i pokazala im svoje novo blago, ne bi li i oni uživali u njemu. Nisu uživali u njemu. Bilo im je dosadno, naporno, neduhovito i, što je najgore, ostavljali su knjige NA POLA Stvari više nikada nisu bile iste. Nije mi bilo jasno kako neko ko obožava Majstora i Margaritu može da ne razume Prečeta, ali nisam htela da se raspravljam. Negde na faksu, dok su mi se pored kreveta smenjivale

sam čuo Dragu dok je stenjao . parodiranja svakodnevnice nimalo smiješne i naivne .

bolest praćenja oticanjem pljuvačnih žlijezda, nariočito oko ušiju. Bolest se prenosi neposrednim kontaktom sa zaraženom osobom, a jedna od komplikacija je zapaljenje sjemenih žlijezda što može da dovede do steriliteta . parodiranje potisnulo dramske i literarne vrednosti teksta .

se što ni istraživati. Jedina smrt događa se u posljednjih pedesetak stranica a ispostavlja se da se čak ni ne radi o zločinu. Hari je poprilično zadovoljna takvim razvojem situacije i kada može drugima prepušta svoje dužnosti baveći se, poput kazalištaraca, radije svojim privatnim poslovima. One koji od detektivske proze očekuju samo uzbuđenja intrige ovakav postupak možda će razočarati, no uporniji čitatelj znat će tumačiti autoričine nakane i strategije u svrhu parodiranja klasičnih obilježja žanra. Parodija u postmodernističkom diskursu zauzima iznimno važno i pozitivno značenje kao samosvjesni, metafikcionalni pogled na proces pisanja i čitanja koji ustajalim tehnikama i strategijama žanrova podaruje novi život. U detektivskom žanru koji raspolaže vrlo strogim setom pravila, likova i situacija, parodija je praktički ugrađena od samog početka kao način transformacije i obnavljanja relativno jednostavnih formula. No zadnjih

upravljaču niti da koristi mikrofon-bubicu u studiju, iako je televizijski novinar. I pored ozbiljne civilizacijske zaostalosti, Borat je surovo iskren u iskazivanju svojih misli i stavova ( koje se najčešče tiču seksa i žena ) čime neprestalno ponižava svoje sagovornike, nesvestan da svojom neposredonošću čini nešto što drugi karakterišu kao loše . parodiranju prikazuje preko svih granica izvitoperenosti, čak toliko da niko sa zdravom pameću to ne može da shvati za ozbiljno, prave, slučajne žrtve koje su se pred kamerama upecale na Koenovu kreaciju srednjeazijskog klipana su neki drugi. Ono što uvređeni predstavnici Kazahstana i nekih drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza ne shvataju u dovoljnoj meri, je da se Koen ne sprda toliko sa njima i njihovom kulturom, koliko su oštrice njegove satire usmerene u ljude sa kojima Borat

i da kažu o kom crtanom filmu je reč. Svaki tačan odogovor je doneo aplauz, fotografisanje učesnika sa voditeljskom zvezdom Nenadom Glođovićem i sliku u posebnom Naxi ramu. Besplatno fotografisanje i slika u Naxi ramu privlačili su sve generacije da posete Naxi štand. Posebno su bili radosni mališani jer su mogli da vide kako teče proces izrade fotografije na licu mesta. Druženje sa ekipom Naxi radija na dečijem sajmu proteklo je uspešno u opuštenoj atmosferi i uz osmeh . parodiranju nekih političkih tekstova

da će vladavina muškarca u porodici pasti zajedno s padom njegove ekonomske vlasti. Po njemu će otpasti i neraskidivost braka, stvorena kao rezultat ekonomskog položaja u kome je nastala monogamija ( Engels 1947: 87 ). Drugim rečima, odricanje privatne svoje logički se vezuje s odricanjem braka i proklamovanjem slobodne ljubavi. U tom smislu može da se kaže da je "Dekret" parodija ideja koje leže u osnovi poimanja svojine, ali i porodice kao osnovne socijalne jedinice . Parodiranje ideja u "Dekretu" je veoma uspešno spojeno sa parodiranjem dekreta kao forme vladinih akata koji inače koriste jezik i stil administracije. Za označavanje običnih stvari u njemu se koriste visokoparni izrazi koji imitiraju uzvišeni sadržaj, kao: "svi najbolji primerci prekrasnog pola" ili "primerci narodnog dobra" za žene, "radni član" za muškarce, "radna porodica" za radnike itd. Uključivanjem sličnih jezičkih i stilskih formi parodije u preambulu i paragrafe "

njegove ekonomske vlasti. Po njemu će otpasti i neraskidivost braka, stvorena kao rezultat ekonomskog položaja u kome je nastala monogamija ( Engels 1947: 87 ). Drugim rečima, odricanje privatne svoje logički se vezuje s odricanjem braka i proklamovanjem slobodne ljubavi. U tom smislu može da se kaže da je "Dekret" parodija ideja koje leže u osnovi poimanja svojine, ali i porodice kao osnovne socijalne jedinice . parodiranjem dekreta kao forme vladinih akata koji inače koriste jezik i stil administracije. Za označavanje običnih stvari u njemu se koriste visokoparni izrazi koji imitiraju uzvišeni sadržaj, kao: "svi najbolji primerci prekrasnog pola" ili "primerci narodnog dobra" za žene, "radni član" za muškarce, "radna porodica" za radnike itd. Uključivanjem sličnih jezičkih i stilskih formi parodije u preambulu i paragrafe "Dekreta" proširuje se njegov konkretan smisao, on se

i stilskih formi parodije u preambulu i paragrafe "Dekreta" proširuje se njegov konkretan smisao, on se pretvara u parodiju "žanra ", tj. svih vladinih akata te vrste. Dopunu celovitom izgledu" Dekreta "čini i veoma fina parodija u navedenom autorstvu" dokumenta "to je" Slobodna asocijacija anarhista u g. Saratovu ". Ironizujući delatnost anarhista, pravi autor, ustvari, diskredituje novoustanovljenu sovjetsku vlast u kojoj boljševici sarađuju sa anarhistima . Parodiranje kao izraz odricanja nosi dvojnost u shvatanju "dekreta ". Tekst spomenutog" Dekreta "ili literarni fakt, ako koristimo termin J. N. Tinjanova, neophodna je strana parodije ( Tinjanov 1967: 5 - 20, 455 ). Da bi delo, međutim, bilo shvaćeno kao parodija, to još nije dovoljno. Za recipijenta je neophodno da poznaje i parodirani" original "ili" drugi plan "( opet po Tinjanovu ). Upravo taj momenat poznavanje ili nepoznavanje drugog plana, postao je ugaoni kamen u shvatanju "

ili nepoznavanje drugog plana, postao je ugaoni kamen u shvatanju "Dekreta" kao parodije ili kao istine . parodiranjem kao delo jednog autora i širen u pisanom obliku, odmah posle pojave, on se automatski "otključava" i deluje mehanizmima jednog umetničkog komunikativnog procesa. Tome doprinose faktori povezani kako sa samim tekstom, tako i sa njegovim kontekstom, a i sa njegovim prenosiocima i širiteljima, koji su i njegovi recipijenti, kao i sa vremenom i mestom njegovog nastanka i širenja .

fotografije i linkove. Vaša trenutna psihoemotivna stanja prijatelji detektuju čitajući vaš status ( bio on originalna misao ili pak omiljeni citat ), ili analizirajući vašu aktuelnu fotografiju vernu fotografiju, ili pak fotografiju glumice Lujze Bruks ili Odri Hepbern; ili to mogu biti Ulrike Majnhof, junaci grafičkih novela poput Helblejzera ili Sendmena, životinja rakun, cvet gerber, simbol srpa i čekića ili pak Hram Svetog Save, već prema sklonostima ili pak parodiranju istih. Fejsbuk pokazuje neverovatnu sklonost korisnika kako ka ironiji tako i ka autoironiji gotovo je sigurno da ćete daleko više komentara dobiti ako ste brutalno iskreni prema sebi ( ponekad i do sadizma ) nego što ćete dobiti lajkova za statusne informacije o nekom socijalnom uspehu. Ne toliko zbog toga što se tuđ uspeh ne prašta tako lako, već stoga što ovaj Zeitgeist obeležava sintagma javno je novo privatno. Privatnost je postala toliko porozna i transparentna, da