službe moraju biti objavljeni u sredstvima javnog informisanja i javno dostupni na internet prezentaciji upravljača javnog puta i organa nadležnog za saobraćaj na određenom putu ( ministarstvo, odnosno organ lokalne samouprave ) . Partošom urađena je Leović palata u Subotici ( spomenik kulture, Park Ferenca Rajhla 11 ) 1893. godine za potrebe kraljavskog javnog beležnika Simeona Leovića. To, međutim, nije i jedini posao koji je Lehner uradio u Subotici. Pre toga, 1889. godine za istog naručioca uradio je projekat kapele na srpskom groblju za uspomenu na rano preminulu kćerku javnog beležnika Leovića .

Simeona Leovića. To, međutim, nije i jedini posao koji je Lehner uradio u Subotici. Pre toga, 1889. godine za istog naručioca uradio je projekat kapele na srpskom groblju za uspomenu na rano preminulu kćerku javnog beležnika Leovića . Partošom te su zajedno stvorili dela neprevaziđene arhitektonske vrednosti, poput Gradske većnice u Segedinu ( 1882. ), Gradske kuće u Zrenjaninu ( 1885 - 1856 ), zgrade Gimnazije u sremskim Karlovcima ( 1890 ), kao i niz građevina u Budimpešti, Kečkemetu itd.

čudotvorac . Partoš , gde ga je narod i dalje posećivao dolazeći po blagoslov, savete i molitvenu pomoć. Godine1656, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, sveti Josif se upokojio u 88. godini života. Njegove svete mošti nalaze se u Sabornom Rumunske Pravoslavne Crkve u Temišvaru .

i dalje posećivao dolazeći po blagoslov, savete i molitvenu pomoć. Godine1656, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, sveti Josif se upokojio u 88. godini života. Njegove svete mošti nalaze se u Sabornom Rumunske Pravoslavne Crkve u Temišvaru . Partošu u Rumuniji .

su zabeleženi: Kusić, Mesić i Šenđurađ . Partoš , Sredički, Hodoš .

, Stana i dr. Kalendarska su imena također zastupljena ali, čini nam se, u manjoj meri. Od vlaških imena gotovo da nema spomena. U tom ogromnom broju imena nalazimo samo jedan put ime Drakul ( Pakas ), ali spominjemo, da su svi ostali priložnici toga mesta bili sa čisto srpskim imenima. Zatim sretamo par puta ime Fijat ( Vijat ) i Radul. Ovo poslednje ime, sa srpskom osnovom, i sa posrbljenim svršetkom, kao Raduo ( Vel. Nikolinci, Višad ). Imamo takođe zabeleženo i ime Bratul ( Partoš ) dakle ime sa srpskom osnovom a rumunskim svršetkom. Pored toga nalazimo zabeleženo po jednom ime Galja ( Bogaroš ), Janošilo ( Banlog ), Jorga ( Bečkerek ), Janiš ( Knez ) i kao prezime Jankulović ( Vel. Gaj ). Na strane etničke grupe sećaju ženska imena Grkinja ( Varjaš ) i Fruginja ( Bečkerek, Pečkerek ). Nije nam jasno koga je porekla žensko ime Jahrida ( Rudna ). U neseoskim naseljima među pravoslavnim stanovništvom izgleda da je bilo nešto stranog elementa naročito u

jeromonah i dva monaha. Ne izgleda da su i u nama više poznatim manastirima bila veća brastva i veća bogastva. U Kusiću zabeležen je kao priložnik samo iguman a isto tako i u Senđurđu; u Hodošu zabeleženi su iguman, proiguman i jedan starac. Najveće je brastvo imao, a valjda je bio i najimućniji, manastir Mesić. U Mesiću zabeleženi su kao priložnici iguman, dva proigumana, dva jeromonaha, jedan daskal i jedan skimnik. Vrlo je čudnovato da ne nalazimo zabeležene manastire Partoš i Vojlovicu. Tako su, otprilike, izgledala srpska naselja i javne građevine .

nisu imali previše zahteva prema spoljašnjosti, prema ulici, da njihovi zahtevi su uglavnom završavali na unutrašnjem rasporedu prostorija, dok je spoljašnji deo pripada arhitektima, njihovoj kreativnosti i njihovoj domišljatosti da što bolje svoje delo uklope u gradsku celinu. Što i nije tako lak zadatak. Da se ne zaborave imena tih ljudi koji su nam ostavili ovako jedno urbano i uljudno, pristojno okruženje za život: Alfred Hajoš, Orban Lehner, Deže Jaka, Đula Partoš , Pal Vadas itd. ) .

raspusta brzo proci: ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( Treba da budem srecna, i treba da uzivam u ovih 10 dana raspusta.Poozdrav: ) ) ) ) ) ) ) ) ) ) ) Partošem . Đula Partoš je bio njegov vršnjak rođen u Apatinu. U Apatinu je kao što znamo bio rođen i Ferenc Rajhl 1869. godine. Odatle je, a i zbog profesije ta čvrsta veza između trojice umetnika Lehnera, Partoša i Rajhla. Prirodno je što su se Eden Lehner i Đula Partoš nakon povratka iz Budimpešte udružili. Njihova firma je, tokom graditeljskog buma sedamdesetih XIX veka, dobijala mnogo poslova. No kada mu je 1875. godine preminula žena, vrlo brzo nakon sklapanja braka, uputio se u

: ( ( ( ( ( ( ( ( ( ( Treba da budem srecna, i treba da uzivam u ovih 10 dana raspusta.Poozdrav: ) ) ) ) ) ) ) ) ) ) ) Partoš je bio njegov vršnjak rođen u Apatinu. U Apatinu je kao što znamo bio rođen i Ferenc Rajhl 1869. godine. Odatle je, a i zbog profesije ta čvrsta veza između trojice umetnika Lehnera, Partoša i Rajhla. Prirodno je što su se Eden Lehner i Đula Partoš nakon povratka iz Budimpešte udružili. Njihova firma je, tokom graditeljskog buma sedamdesetih XIX veka, dobijala mnogo poslova. No kada mu je 1875. godine preminula žena, vrlo brzo nakon sklapanja braka, uputio se u Pariz gde je tri

kada se govori o secesiji, budući da je Eden Lehner bio rodonačelnik mađarskog nacionalnog stila . Partoša i Rajhla. Prirodno je što su se Eden Lehner i Đula Partoš nakon povratka iz Budimpešte udružili. Njihova firma je, tokom graditeljskog buma sedamdesetih XIX veka, dobijala mnogo poslova. No kada mu je 1875. godine preminula žena, vrlo brzo nakon sklapanja braka, uputio se u Pariz gde je tri godine radio u birou Klementa Parenta. Učestvovao je u obnovi više zamkova u Francuskoj i istovremeno se upoznavao sa savremenim tendencijama u francuskoj umetnosti. Krajem

rodonačelnik mađarskog nacionalnog stila . Partoš nakon povratka iz Budimpešte udružili. Njihova firma je, tokom graditeljskog buma sedamdesetih XIX veka, dobijala mnogo poslova. No kada mu je 1875. godine preminula žena, vrlo brzo nakon sklapanja braka, uputio se u Pariz gde je tri godine radio u birou Klementa Parenta. Učestvovao je u obnovi više zamkova u Francuskoj i istovremeno se upoznavao sa savremenim tendencijama u francuskoj umetnosti. Krajem osamdesetih je boravio u Londonu, a potom se opet udružio sa Đulom

svrh česa libo kako valja misliti ni rasuždavati, naumio sam bio savršeno da se posvetim. Razmišljavajući šta su stradali mučenici, ja bi [ h ] teško žalio što i sad ne muče hristjane, te bih se ja nama [ h ] dao za zakon ispeći; a kad bi mi palo na um šta su pustinjaci radili i poslovali, krepko bi [ h ] želio da se namerim na kog pustinjika da s njim odem u egipetske i u arapske pustinje, gdi nema stope čoveka živa. Kako bi ko pošao u Senđurađ , Partoš i Bezdin, manastire nedaleko od Čakova, pošao bi [ h ] i ja s njim, s nakanom da nađem kakvu pešteru iliti pustinju i da tu ostanem; no, onde videći da kaluđeri jedu i piju kao i drugi ljudi, i ne čujući da se oko nji [ h ] gdi na [ h ] odi kakva peštera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bi [ h ] u sebi, pak bi [ h ] se neveseo vratio u Čakovo. Po mojej tadašnjej pameti, Banat bi mnogo srećniji

202 mnv Partos , Šemljug, Kovilj i Srediste.Manastir se nalazio u selu Malo Srediste, na mestu gde je danas rumunska pravoslavna crkva. Inace, u narodu selo M. Srediste ima i drugo ime - Prnjavor, sto znaci manastirski posed. U vreme nase, a trudom mnogih znanih i neznanih dobrih ljudi, odavde i izdaleka, a ponajvise trudom Njegovog preosvestenstva episkopa banatskog gospodina Hrizostoma, obnovljen je manastir Srediste. Manastirski kompleks jos nije zavrsen. Za sada je podignuta

po podobiju cerkve Manasije jakože iz vnutr tako i iz vnje i pred vrati cerkovnimi na četiri stolpa kube po podobiju manasiskija cerkve ". Koviljska crkva, nastala u vreme kada je kod nas već odomaćena i barokna arhitektura, ne predstavlja jedini primer povremenih pobeda tradicionalističkih shvatanja u srpskoj arhitekturi. Ovakva sećanja naročito su česta na nizu manastirskih crkava nastalih u toku XVIII veka, na primer u manastirima Beočinu, Grabovcu, Šišatovcu , Partošu , Pakri, Lepavini i Pribinoj Glavi. Štaviše, pojavljuju se ovakva shvatanja i u našim gradskim centrima, u Sremskim Karlovcima ( crkva Sv. Petra i Pavla ) i Sremskoj Kamenici .