nam je poznato još iz istraživanja Pavla Popovića, ovaj stih se javlja u srpskoj književnosti sredinom XVII veka, u Pentikostaru štampanom u Trgovištu u Vlaškoj 1649. godine po naređenju srpske princeze i pesnikinje Jelene Basarabe. Pesma tako

Grigorije Jezdimirović, ispred njega se nalaze dva tronoga čiraka. Treba i spomenuti vredne stare štampane knjige Pentikostar i Prestono jevanđelje koje su pod zaštitom kao pokretna kulturna dobra.

trinaesterac. Istina, njegov prvi primer u srpskom kulturnom krugu identifikovan je još polovinom XVII veka ( Pentikostar , štampan u Trgovištu 1649), ali od konca treće decenije XVIII veka uzima maha, pri čemu je u njegovome širenju

Za jednu od njih, još Stojan Novaković, a posle i drugi autori, ustanovili su - da je prava srbulja. To je Triod cvetni ili Pentikostar štampan u Trgovištu (Rumunija) 1648 - 1649. godine, svakako jedna od poslednjih, ako ne i poslednje izdanje, prava

i mnogim drugim poslovima, što je izazivalo veliku sablazan u narodu. Za vreme svog arhipastirovanja, zapisao je u Pentikostaru male saborne Crkve svetih Arhangela, štampanog u Moskvi 1782. godine, četiri važna događaja koja su se dogodila u

zgrade koje se nazivaju njegovim imenom. Pentikostaru piše da su zbog narodnog ustanka Turci popalili i porobili svu nišku nahiju. Ustanak je izbio u Tominu nedelju 18.

. PENTIKOSTAR , velikog formata, štampan u Beču 1855, godine s blagoslovom karlovačkog Patrijarha Josifa (Rajačića). Počev od 1.

godine s blagoslovom karlovačkog Patrijarha Josifa (Rajačića). Počev od 1. strane ispod teksta piše ovo: "Ovu knjigu Pentikostar prilaže manastiru Tronoši Radovan Tejić, iz Korenite, za zdravlje svoje i svojih kućana na dan svetog Pantelije 1950

1950 godine u iznosu od 1,100 din. Radovan Tejić. " Pentikostar . Prvi (1 - 4 glasa) priloži manastiru Tronoši Damjan Josić, iz Korenite 13. VII 1950 g, a drugi (od 58 glasa) Spasoje

nisu registrovali da je ova služba našla mesto u srpskoslovenskim cvetnim triodima, ali se ona ipak nalazi u Pentikostaru (ruske redakcije) koji danas upotrebljava naša Crkva. U naslovu sinaksara se ističe da je ovaj praznik posvećen

barokne književnosti prešao u Ukrajinu, javio se u srpskoj književnosti još 1649. godine i to štampan u trgoviškom Pentikostaru staranjem jeromonaha Jovana Svetogorca, a jednu verziju dvanaesterca upotrebiće Venclovićev učitelj Kiprijan

jesam "[ 276 ], onaj monaha Epifanija iz 1693, koji" po slučaju izobrete i kupi cjenoju srebra osam srebrniki "Triod pentikostar " i priloži jego monastiru Pivi, ideže mu jest postriga i ot ' čestvo [ 277 ], ili onaj Makarija jeromonaha "učenika

, a prepisivača prazničnog Mineja boleli su glava i zub, zub mala kost, velika bolest. Na jednom od listova Sinajskog Pentikostara iz 1360. godine pisar razgovara sam sa sobom: Počini ubogi Gavrile od velikoga truda. Oh, tebi, Gavrile, dokle da

priloži vo crkvi glagoli Dobri Potok za večni spomen svojim roditeljima meseca februara 1799 ili 1800 godine ". Pentikostar štampan u Moskvi 1831. godine. Psaltir štampan u Beogradu 1836. godine.

Beograda.59 Arsenije (Moga) - nastojatelj Bazjaškog manastira. Bio je, verovatno rumunskog porekla. Na jednom Pentikostaru Bazjaškog manastira zabeležio je da je bio rukopoložen za jerođakona 15. avgusta 1853. godine od episkopa Vršačke