Hrista. I svi se ljudi divljahu takvom vrlinskom životu njegovom. I pribegavahu k njemu ne samo hrišćani nego i neverni Samarjani . I božanstveni muž, prozorljivo ih raspoznavajući, mnogo ih poučavaše iz Svetoga Pisma, i obraćaše u istinsku

ženi: Objasni mi šta je to Zbog čega si došla k meni? Žena, jedva došavši k sebi, ispriča mu sve podrobno kako je bezbožni Samarjani nagovoriše, i kako sam đavo udesi takvu zamku, eda bi naveo na telesni greh pravednog čoveka koji u životu podražava

još uvek nije utvrđen. U vreme kada su ove knjižice nastale, u Svetoj Zemlji su delovale različite sekte: eseni, samarjani , fariseji, sadukeji i ostali. Svi oni su koristili isti jezik pa će biti teško ustanoviti ko je zapravo bio autor ovih

podvig usamljeničkog molitvenog tihovanja, krenu na put u pravcu Palestine. U to pak vreme u Palestini se vođaše rat: Samarjani ratovahu protiv hrišćana. Zato putovati tamo beše opasno. Iako je to znao, Danilo ne pokloni pažnju tome već s čvrstom

Jakovljevom: kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene žene Samarjanke da piješ (Jov. 4, 9)? Tako su, dakle, Samarjani smatrali Hrista Jevrejinom, dok su Ga pak Jevreji nazivali Samarjaninom: Ti si Samarjanin, i đavo je u tebi (Jov. 8, 48)

najprezrenijim od Jevreja, galilejskim ribarima, koji su prezreni bili od nadutih književnika kao idolopoklonički Samarjani . Duh je Božji slobodan, Duh diše gde hoće (Jov. 3, 8) i ne obzire se na ljudske rangove ni ocene. Ono što je kod ljudi visoko

, tj. da pretvore brak od prolazne veze u Svetu Tajnu Božiju. Zato nema pravog braka bez venčanja u Crkvi. Samarjani (mešani narod od Jevreja i starosedelaca mnogobožaca) verovali su da je mesto za molitvu samo hram u Jerusalimu,

je najviše delilo Jevreje od Samarjana, bilo je učenje o mestu istinskog bogosluženja (sr. Jn. 4, 19 - 20). Osim toga, Samarjani su od svih knjiga Staroga Zaveta priznavali samo Petoknjižje Mojsijevo, pri čemu je na izvesnim mestima original

kada se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu. Gospod naročito upotrebljuje reč Otac mesto Bog ili bogovi ( Samarjani su se klanjali i Bogu i bogovima), da bi time dao na znanje ženi, da će se novim poimanjem Boga, kao Oca, doći i novo

On govori, ubrajajući i Sebe u Jevreje, i ne hoteći da o toj za Njega beznačajnoj stvari vodi razgovor sa njom. Vi Samarjani ne znate kome se klanjate jer vi se klanjate mnogim bogovima, mnogim idolima; vi obožavate tobož Boga Avramova i

. Bog je duh, i koji mu se poklanjaju, duhom i istinom treba da se poklanjaju. Poklonjenje Bogu u Samariji je lažno, jer Samarjani ne znaju kome se klanjaju. Poklonjenje pak u Jerusalimu jeste samo slika i sen pravoga poklonjenja Bogu, sen dobara

nepomičan kao večnost. Izazvana duhovnim rečima Gospoda Isusa, žena najedanput pomišlja o obećanom Mesiji, koga su Samarjani očekivali onako isto kao i Jevreji. Kad on dođe kazaće nam sve, govori žena. Za nju, kao i za sve ostale Mesija je nešto

ubeli, svak zna, da je žetva blizu. Kad ljudi sami u gomili prilaze Hristu, nije li jasno, da je prispela žetva duhovna? Samarjani čuvši od žene za Hrista, ne rekoše joj da je poludela, nego odmah ostaviše sve svoje poslove i u gomili pođoše k Njemu.

mi sve što sam učinila. Vidite, kako je usev uzreo Vidite, kako je žetva velika Žedna zemlja brzo je upila vodu. Mnogi Samarjani poverovaše u Hrista i pre nego Ga videše, na samu reč ženinu. Ona nije činila čuda, ona nije bila apostol; naprotiv, ona

, i našavši sazva drugarice svoje i susede i reče: radujte se sa mnom, ja nađoh dinar izgubljeni (Lk. 15, 9) Samarjani k Njemu, moljahu ga da bi ostao kod njih; i osta onde dva dana. I mnogo ih više verova za njegovu besedu. Dok su Nazarećani