su se predci i njihova dela. Međutim... Opširnije » samodivama u južnim krajevima zemlje. Ta vila nije crne kose već je crne ćudi. Dojuriti će zrakom ili dojahati na jelenu, zmijama

234 ] Samodiva , itd. Reč samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαμοντιδα - Zbornik ', t. IX, str. 80. - koji Matov citira u

razmaknuta. samodiva prodrla je i u grčki jezik pod oblikom σαμοντιδα - Zbornik ', t. IX, str. 80. - koji Matov citira u svojim Grčko-bugarskim

sa motivom zmajevskih otmica devojaka. Retka je zamena demonske i ljudske prirode kao u jednom pevanju speva U carstvu samodiva Ivana Vazova. Pesnik i pripovedač, Vazov, prikazuje ženu koju je voleo kao zmajicu, a neostvarenost ljubavi

u demonska bića. Alegorija i ovde pojednostavljuje sliku sveta, svodeći je na odnos suprotstavljenih načela. Samodiva kao demon, kod Vazova, prividno, oličava načelo nasilja u ime kolektivne koristi - poezije, dok zmajica predstavlja

zasnovana na erotskoj žudnji. Samodiva , kao ženski demon, koji u našem folkloru nosi ime vila, javlja se u opisivanju fenomenologije i psihologije ljubavi

obasjanoj mesečinom, Đurđa-samodiva nudi ovčaru sve što mu srce želi ako bude pevao. Kada on zaželi nju i njena usta, samodiva odleće. Neostvarena i neostvariva ljubav predstavljena je noćnim bićem koje nestaje, ostavljajući žudnog ovčara

samog. U drami Samodivska svadba, kao i u komadu o Zmaju gorjaninu, Petko Todorov je zamenio odlike demona i ljudi - samodiva je predstavljena kao biće koje žudi za slobodom, kome su zidovi kolibe tesni, ali i kao biće koje, snagom ljubavi,

biće koje žudi za slobodom, kome su zidovi kolibe tesni, ali i kao biće koje, snagom ljubavi, ostaje uz voljenog ovčara. Samodiva nije demon, već požrtvovana, jaka ali i blaga žena, a čovek zanemarujući svoja osećanja i dužnost muža, odlazi u

alegorijski predstavlja grehove, pakao i drugu veru i istorijsku izdaju vođe prvog ustanka. U spevu U carstvu samodiva Bugarina Vazova pesnički subjekt se nalazi između zmajice - alegorijskog lika ljubavi, i samodive - predstave

iz tursko tatarskog - umreti, smrt, ali većina etimoloških ispitivanja ipak polazi od ideje da su imena vila, samodiva i juda slovenskog porekla. Čajkanović ih sagledava kao htonske demone i kao demone prirode. Šmaus piše o vilama kao

i jedu srce. Neke varijante ne ulaze u nemotivisanost vilinskog nasilja, dok neke objašnjavaju razorne postupke tri samodive kaznom za čovekov prekršaj - noćni odlazak ili spavanje na samodivskom kladencu, oranje pre no što su petli zapevali,

(Bratić 1993: 183 - 189). Majka tera sina da noću ide na samodivski kladenac, i on, vrativši se kući posle susreta sa tri samodive , umire na ulasku u kuću (Mitičeski baladi 41 - 46). Ženski demoni kažnjavaju orača jer je radio dok petli nisu propevali

svoj grad, ljudi je navedu da ide u goru, ona vetrom sruši jele i borove kojima pokrije svoj dom. samodivama i judama odražavaju različite stadijume projektovanja prirodnih i ljudskih razornih sila, kao i uvođenja zaštitnih

se ustezao da u rukopise unosi i folklorne zapise, molitve za svakojake praktične prilike, pa i praznoverice o vilama i samodivama .