, i Poli). stsl . Cѣsarьgradъ, Carьgradъ, rus. Carьgrad, bug. Carigrad, ukr. Cargorod, zapadnojužnoslovenski jezici: Carigrad,

broj posetilaca, a mlađi posetioci mogu uživati u trdicionalno dobrom noćnom provodu. O USKRSU Uskrs ili Vaskrs ( stsl . vъskrъs, arh. Velikden) je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom

po forumima... (i na blic-forumu: http://www.blic.rs/forum/index.php?topic=6352.0) stsl . slovѣnьskъ ѩzъıkъ; nazivan i crkvenoslovenski, starocrkvenoslovenski) je prvi pisani slovenski jezik,

, nazivan je među svojim zemljacima Uprawda ili Wprawda (Όυπράουδα), što je isto što i latinsko ime, jer jus, justitia stsl . glase prawda, a w je običan pridah u raznim jezicima 76)... (Slično je tome pisao i Grim u predgovoru prevoda Vukove

toga jezika jesu prevodi sv. pisma, homilije, molitvene knjige i nekoliko kronika. Dugo vremena verovalo se da je stsl . j. bio mati dva velika jezika: poljsko-češkog i moskovsko-ruskog (u zagradi: serbo-russe et vendo-polonaise) i

. Ima čak učenjaka, kao, na pr., Mrazović (auteur d une grammaire slave) i njegovi učenici, koji su tako zaljubljeni u stsl . j. da odbacuju sve novije književnosti kao pokvarene te su hteli da poljski, ruski i češki j. dovedu na njihove tobože

te su hteli da poljski, ruski i češki j. dovedu na njihove tobože prvotne oblike... Dokazano je u poslednje vreme da je stsl . j. samo jedan dijalekat du nombre de ceux que l on appelle pannoniens. Kad je kršćanstvo doprlo u ove krajeve,

njega se vade čestice za žive i mrtve. stsl . stranoprijemnica), zdanje sa sobama za smeštaj namernika, putnika i sirotinje. Autor tipika kaže da je za podizanje

subotu i Uskrs, ali često se sinegdohizira samo na nedjelju - Uskrs. Neki (Petar Skok) povezuju ga s riječju uzeti ( stsl . vъzęti uz imati), odnosno razdobolje suprotno Mesopustu kad se opet počinje uzimati meso. Drugi ga pak povezuju tako

suglasnika): ωοόkinie, drugie. Grafeme Ы nema. stsl . samovlad u щago, a svi ostali primeri su na - ga: toga radi, d u ha svetoga, predь koga, moiega, mnogo počtenoga,

počtenimь, m u drimь, vlastelь d u brovьčьkihь. stsl . dostoitь, iznesetь; daiemo, da m u daste. Izuzetan je oblik ma (mnogo zdravьie... da ma gospoctьvo vi) um. ima,

povezan sa državnim strukturama, zaključila je Malović. stsl . sъpasєniѥ) je, prema hrišćanskoj teologiji, čin kojim Bog ponovo čoveka dovodi u stanje zajedništva sa sobom. [ 1 ]

badnjaku (hrastovo ili cerovo drvo) koje se dan pred Božić seče i donosi kući. Ime badnjaka povezano je sa rečju bdeti ( stsl . bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući Isusovo rođenje. Zbog samog običaja bdenja i nekadašnje situacije bez