sina Klavdija vojvode, i privede krštenju Klavdija i dom njegov; isceli od jedanaestogodišnje podagre i nogobolje Trankvilina , oca Markova i Markelinova, i privede ga krštenju, zajedno sa celim domom njegovim; isceli od iste bolesti i eparha

se isceliše od svojih bolesti, tako da na telu njihovom ne ostade ni traga od dotadanjih rana. Posle njih privedoše Trankvilina : on beše ne samo iznemogao od starosti, nego tako kostoboljan u rukama i nogama, da su ga jedva mogli nositi na rukama; on

podvig za ime Hristovo. A kad se rok od trideset dana približi kraju, eparh grada Rima Agresta Hromatije pozva k sebi Trankvilina , oca Markelinova i Markova, i upita ga za sinove njegove, jesu li pristali da odstupe od hrišćanstva. Trankvilin

srcem poverova u Njega. Eparh, koji odavna i sam silno paćaše od kostobolje u nogama, naredi prisutnima da uzmu i odvedu Trankvilina , da bi ga, tobož, sutradan izveo na podrobnije ispitivanje. Međutim noću on tajno posla po Trankvilina, pozva ga k sebi

da uzmu i odvedu Trankvilina, da bi ga, tobož, sutradan izveo na podrobnije ispitivanje. Međutim noću on tajno posla po Trankvilina , pozva ga k sebi, i predlažući mu darove moljaše ga da mu kaže lek kojim se isceli. Trankvilin mu reče: Neka zna tvoja

s Hromatijem i Polikarpom. Po njihovom odlasku svjatjejši episkop postavi Markelina i Marka za đakone, oca njihova Trankvilina posveti za prezvitera, a svetog Sevastijana, nosioca vojnih oznaka, odredi za zaštitnika crkve. Ali pošto oni ne

u reku Tibar. Sveta Zoja javi se u viđenju svetom Sevastijanu, i izvesti ga o svojoj končini. Sevastijan ispriča to Trankvilinu ; Trankvilin uzviknu: Eto, žene idu ispred nas ka vencu zašto onda mi živimo? - I ode na isto mesto, na grob svetog