dugouzlaznim akcentom (to je kad se glas pri izgovoru penje naviše i dugo traje): Mara, Ljilja, Boža, Sava, Žika te oni u vokativu glase: Maro, Ljiljo, Božo, Savo, Žiko Imena koje se završavaju na ica imaju, u vokativu, završetak na e: Milice, Danice

Ljilja, Boža, Sava, Žika te oni u vokativu glase: Maro, Ljiljo, Božo, Savo, Žiko Imena koje se završavaju na ica imaju, u vokativu , završetak na e: Milice, Danice...

oblik kao nominativ, ali svi ćemo nekog Jovicu dozvati sa: Joviceeeeeeee vokativu iza njega obavezno ide zarez: Maro, baš si neznalica

H, 51 ], [ po cijeloj po svojoj državi H, 41 ], [ vas u srmi i u čistu zlatu H, 44 ]. vokativu umjesto u nominativu karakteristična je za epiku i jer omogućava jedan slog više:

obratite pažnju u kom kontekstu pišete i nadam se da ćete lako primeniti ova pravila. vokativu , obavezno stavite zapetu: Gospode, nadam se

se Ani što je postavila zanimljivo pitanje No, zamolila bih Vas, Marija, da prokomentarišete da li je žensko ime Iva u vokativu dual Ivo i Iva. Ranije sam bila ubeđena da je ispravno samo Ivo, kasnije sam čula da je zapravo tačnije da vokativ bude Iva

prostire pute, / Santa Maria della Salute. Da li je pesnik jedino u ovoj (jedanaestoj) strofi odustao od Santa Maria u vokativu , koji se inače u svim ostalim strofama u refrenu javlja i čime je njegov smisao refrena primarno određen kao obraćanje

krugova, u kojima je rečeno tepanje devedesetih i (pro) šireno. Ali fakat da se rečena imenica najčešće koristi u vokativu , dakle u direktnoj (inter) akciji, ukazuje na pragmatičnost mlađanog sloja kakva bi se očekivala od neke znatno

je zajedno sa predikatom glavni rečenični kostituent. vokativu , i to u narodnim epskim pesmama radi postizanja rime. Vino pije Kraljeviću Marko. Konja jaše Orloviću Pavle.

ekavskih govora. Zanimljiv je primjer koji on navodi, da u Sremu, u govoru i u svim oblicima dijete je uvijek DETE, osim u vokativu , tad je DIJETE. Za Šumadiju isto navodi više ijekavski oblika koje narod koristi.

argumentima za birače i koji mu pomažu da deluje sigurno i samouvereno. Kao što je to bio slučaj u duelu 2008., sintagma u vokativu bivši predsedniče javila se u okviru druge teme po redu u debati. Ovoga puta, taj argument poprima i druge oblike: Vi ste

reči treba da budu najteža optužba u procesu koji će se povesti na saboru. vokativu doprinosi stvaranju slike o uzbuđenju žene i njenom strahu. Prisvojna zamenica moj upotrebljena uz dugi vokativ,

kada se prvi slog reči prebaci na kraj. Dobijena reč u novom obliku ima isto značenje kao i ranije. Od imenice brat u vokativu (brate) dobijamo šatrovački oblik tebra. Od nemoj se dobija mojne, od pazi zipa, od kreten tenkre itd.

reči može postati i nadimak. Tako od hipokorističnog imena Stefi nastaje šatrovački oblik Fiste, Šomi od Mišo / Miša (u vokativu : Mišo) i sl. Treba napomenuti da šatrovački oblici ne nastaju samo permutovanjem slogova imenica u nominativu, već i u

majci, kaže joj Reci mi, mama, posle čega sledi pitanje o nekoj sudbonosnoj porodičnoj tajni. Imenica mama je, dakle, u vokativu . A naši TV prevodioci kao da ne priznaju ono pravilo (Pravopis, tačka 189 s) po kome se vokativ od ostalih delova