religiju veoma su oskudni. Herodot prvi pominje Gete i ističe da oni veruju da ne umiru, nego da pokojnici odlaze bogu Zalmoksisu ili Gebelezisu (prema novom čitanju Nebelizis). Svake pete godine šalju glasnika da Zalmoksisu prenese njihove

ako se to ne dogodi, smatraju da je za glasnika odabrana pogrešna ličnost pa biraju drugoga. Čini se da su Geti poštovali Zalmoksisa kao veliko božanstvo zemlje, na šta ukazuju predanja o njegovom podzemnom stanu (v. Zalmoksis).

se da su Geti poštovali Zalmoksisa kao veliko božanstvo zemlje, na šta ukazuju predanja o njegovom podzemnom stanu (v. Zalmoksis ).

božanstva poistovećuje sa grčkim. Bog rata kod tračkog plemena Apsinćana zvao se Plistor, a vrhovni bog tračkih Geta - Zalmoksis (v. to ime). Svi Tračani poštovali su samo Areja, Dionisa i Artemidu, a njihovi kraljevi i Hermesa. Danas je dokazano da

i tetoviranje uglednih Tračana, verovatno kao znak odanosti određenom božanstvu. Zalmoksis ). Život na onom svetu zamišljali su kao veselu gozbu sa pijančenjem u prisustvu bogova. To se verovatno odrazilo i u

odaje u vidu soba možda treba da podsete na Zalmoksisovu podzemnu odaju, odnosno na njegovo učenje o besmrtnosti (v. Zalmoksis ).

probodu i on umre, verovali su da im bog ukazuje milost i da će im uslišiti molbe. U protivnom, birali su drugog glasnika. Zalmoksis je katkad smatran i kraljem, prorokom i zakonodavcem, a povezivan je i sa slavnim filozofom Pitagorom i pitagorejcima

potomci posle smrti stići u jedan predeo u kome će steći besmrtnost i uživati sva zadovoljstva. Da bi ih u to uverio, Zalmoksis se sakrio u podzemnu odaju i tamo proveo tri godine. Misleći da je umro, Tračani su ga oplakivali, ali kad se on četvrte

obogaćivanje Fonda Biblioteke aktuelnim publikacijama Zalmoksis učio Dačane

da smrt valja čekati s radošću, kao kapiju u novi i bolji svet, naziva se zalmoksijanizam, po vrhovnom bogu Dačana Zalmoksisu , jedinom pravom besmrtnom bogu. On je, po antičkim izvorima, zapravo bio čovek, smrtnik, naravno. Grci s Crnog mora (

. On je, po antičkim izvorima, zapravo bio čovek, smrtnik, naravno. Grci s Crnog mora (Ponta) rekli su Herodotu da je Zalmoksis bio učenik Pitagore koji ga je na ostrvu Samos (preko puta današnjeg Kušadasija, poznatog turskog letovališta)

koji ga je na ostrvu Samos (preko puta današnjeg Kušadasija, poznatog turskog letovališta) naučio nauci nebesa. Zalmoksis je, navodno, zgrnuo veliko bogatstvo, vratio se kući, u Dakiju, i počeo da ih uči da je duša besmrtna. Herodot je sumnjao

kući, u Dakiju, i počeo da ih uči da je duša besmrtna. Herodot je sumnjao u ovu verziju događaja i pretpostavljao je da je Zalmoksis bio mnogo stariji od Pitagore i da nikako nije mogao da bude njegov učenik. Prema uvaženom grčkom istoričaru,

od Pitagore i da nikako nije mogao da bude njegov učenik. Prema uvaženom grčkom istoričaru, verovatnije će biti da je Zalmoksis otputovao u Egipat i tamo sreo učenjake koji su ga uputili u mistična znanja i mađije, kako i priliči onome ko uči kod

uči kod egipatskih čarobnjaka koji su, po predanjima tadašnjih očevidaca, oživljavali mrtve. Kad se vratio u Dakiju, Zalmoksis je počeo da širi novu veru po kojoj je smrt samo kapija za bolji i srećniji život koji će biti večan. Ovo učenje je, po svemu