prestaje i potreba za traženjem pravne zaštite, a tužioci gube pravo na pravnu zaštitu. Naime, shodno odredbi člana 5. ZOSPO-a , vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji

znatnija šteta. Zaštita u slučaju suprotnog ponašanja vlasnika nepokretnosti predviđena je odredbom člana 42. ZOSPO-a . Prema formulaciji odredbe člana 42. ZOSPO-a, jasno je da uznemiravanje mora postojati u momentu podnošenja tužbe da

ponašanja vlasnika nepokretnosti predviđena je odredbom člana 42. ZOSPO-a. Prema formulaciji odredbe člana 42. ZOSPO-a , jasno je da uznemiravanje mora postojati u momentu podnošenja tužbe da bi se tužba mogla podneti, odnosno da mora

navodi da sud nije utvrdio pravni osnov po koje je tužilac postao vlasnik stana koji je predmet spora. ZOSPO izričito je propisano da se pravo svojine na nepokretnosti stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla ili

, protiv tužene Ž. G. podneo tužbu zbog uznemiravanja svojine, zasnivajući tužbeni zahtev na odredbama člana 42. ZOSPO , a tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da ga je tužena uznemirila u svojini na kp.br. 2576 / 1 KO N. S. tako što je u 2004.

nepokretnosti, a da je oduzeta državina jedan od načina uznemiravanja svojine. Ovo iz razloga što u smislu člana 42. ZOSPO , tužbu za uznemiravanje svojine vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik podnosi protiv trećeg lica koje ga na

postupka u kome traži pobijanje dužnikovih pravnih radnji, oduzme tužiocu njegova prava, to je na osnovu člana 42. ZOSPO tražio da sud usvoji tužbeni zahtev.

su žalbeni navodi kojima se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odredbe člana 42. ZOSPO jer tuženi vrši uznemiravanje tužioca isticanjem svojih obligacionih prava, što ima karakter pravnog

pravnog uznemiravanja, zbog čega smatra da su ispunjeni uslovi za usvajanje tužbenog zahteva. Članom 42. stav 1. ZOSPO propisano je da ako treće lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način, a ne

zaštite svojih prava. Stoga ova radnja nema značenje neosnovanog uznemiravanja prava vlasništva u smislu člana 42. ZOSPO , pa vlasnik ne može ostvarivati zaštitu prava svojine tužbom zbog uznemiravanja, kako je to pravilno zaključio

zahtevati i deobu stvari u svako vreme, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika (čl. 16. st. 1. ZOSPO ). Nije potrebna saglasnost drugih suvlasnika, ali oni moraju biti obuhvaćeni predlogom za deobu koji se podnosi pred

, a ukoliko se ne sporazumete o načinu deobe, to će učiniti sud vodeći računa o interesima svih suvlasnika (čl. 16. st. 4. ZOSPO ). Prvenstveno će se pokušati fizička deoba stvari, ali ako je ona nemoguća ili ako bi vodila znatnom umanjenju stvari

, tako što bi se novac od prodate stvari podelio svim suvlasničarima srazmerno njihovim udelima (čl. 16. st. 5. ZOSPO ).

posla, a u slučajevima predviđenim ustavom i na osnovu odluke državnog organa ili po sili zakona. ZOSPO na svojinske odnose pravnih subjekata u društvenoj svojini povodom stvari u društvenoj svojini je otvorena time što

pravnog posla, održajem ili konstituisanjem prava službenosti a što jasno proizilazi iz odredbi čl. 51, 52, 53 i 54 ZOSPO .