terasi gde je desetak otmenih mladića pilo i pušilo sa isto toliko slobodnih devojaka iz pristaništa, neko je pomenuo Ćamila , njegovu nesrećnu ljubav i njegov neobični način života. Jedan od njegovih drugova rekao je da Ćamil proučava do u

, sa zebnjom, žaljenjem, i teško prikrivenim nemirom, fra Petar je i dalje slušao priču. Kad bi se uveče odvojio od Ćamila i razmišljao o njemu i njegovom slučaju (a nemoguće je bilo ne misliti na to), on bi prebacivao sebi što ga jasno i odlučno

svojom dužnošću, pokušao da skrene razgovor na drugi predmet ili da, kao slučajno, uzgrednom primedbom odvoji Ćamila koji govori od mrtvog Džem-sultana, činio je to slabo i neodlučno. Bilo mu ga je i suviše žao. Njegova urođena

Smirni i o uhodama i svakojakim zamkama ovde u Prokletoj avliji. On ga je slušao rasejano. A pri tom je mislio na odsutnog Ćamila . Činilo mu se da ga vidi i čuje kako sinoć, pre rastanka, govori brzo kao da čita. Stojeći uspravno, u sjajnom svečanom

i saznalo se u Avliji za noćni prizor sa mladićem iz Smirne, a što se u Avliji prošapće to odmah dozna Haim.) Iste noći Ćamila su izneli na jedan od kapidžika Proklete avlije. Živa ili mrtva? Kuda su ga preneli? to je fra Petar, u svom uzbuđenju,

sve svršeno i pokopano. Nestalo je straha i iščekivanja, ali nije bilo ni lepše ni lakše. Naprotiv. Počelo je vreme bez Ćamila . Ne zaboravlja ga, ali oseća u sebi da mu se više ne nada. Još je prava letnja vrelina. U Avliji sve kao i uvek. Jedne

. Otišli su k ' o dvije sjenke. Nisu smjeli ni da se raduju. Bez njih mi još teže. A kraj sve svoje brige jednako mislim i na Ćamila i njegovo pričanje i zlu sudbinu. Počinje da mi se priviđa. Poranim ja tako, u samu zoru, i jedva čekam da se vrata otvore.

diže i s rukama u džepovima šeta i viče kao Karađoz i sve nas nagoni na smijeh. A u toj šali i smijehu ja sam uvijek mislio na Ćamila i teško mi je bilo što nemam s kim da razgovaram o njemu. Jer nikad mi, čini mi se, živa čovjeka nije bilo tako žao. Osam

da je i meni puna kapa svega trenutno, kuće, djece.. nisam taj tip da bi bila kućanica, nekakva ženetina koja bi ćamila kući čekajući. I ja bi se sastavila sa zemljom, otpustila kočnice i mozak na pašu ali ne mogu, imam odgovornost prema

samo zato što je bio pijan. U ' bordelu ' započinje bespoštedna borba za preživljavanje. Moraju se domoći kopna. Ćamila , najstarija članica trupe, pokušava signalizirati svjetlosnim signalima ka kopnu. Čamac na vesla približava se

Smiljčić Tvin Ćamila Mičijević Zamet

doba. Dakle, tko je sve to želio imat pri ruci, trebalo mu se jako namučit i puno se natrošit, pa odatle i ovaj prilog od Ćamila Sijarića u uvodnom dijelu projektnog zadatka, "Zapisi o gradovima gdje spominje grad Jajce kao posljednje utočište

su jednom nogom u Lokomotivi, Žderić seli u Crnu Goru, Damnjanović i Tatari su već potpisale van granica Lijepe naše, Ćamila Mičijević mogla bi u Koprivnicu, Dina Havić na meti je Sesveta i Zeline, Valentina Blažević također će pojačati nekog

nece pisat gluposti. Bar ne u ovolikoj mjeri - - - - - ćamila da nema ja bi uživa tako da se nadan da će ga urazumit sa dvi tri lipe riči da se makne sa portala