, geografske, historijske i druge tekstove i spise, ali pisao je i originalna djela. Uz Dositeja Obradovića i Atanasija Stojkovića smatra se najvećim prosvjetiteljem svoga doba rekao je Karanović čestitajući nagrađenima.

, Nikanora, Filareta, Grigorija, Maksima, arhimandrita Ruske crkve Isidora i penzionera zahumsko-hercegovačkog Atanasija . Amfilohije je nešto skuplji, a Nemanja Kustirica spada u specijalnu ponudu, te nijesu prisustvovali događaju.

. U Pravoslavlju br. 668 od 15. januara 1995, u članku Reč čitaocima, od novopostavljenog urednika, protosinđela Atanasija Rakite, saznao sam da sam srne-njen sa funkcije direktora patrijaršijske štamparije, a da o tome nisam prethodno

tvorac bio je mitropolit Amfilohije, a za direktora i glavnog urednika agencije postavljen je gore pomenuti episkop Atanasije Rakita. A onda, kao grom iz vedra neba: u štampi se pojavila vest da jedan velikodostojnik SPC poslednje odluke Svetog

zbog problema sa vratnim pršljenom nosio ortopedsku kragnu (po kojoj je postao prepoznatljiv), objašnjenje vladike Atanasija je delovalo neuverljivo. Razlog te neuverljivosti bila je činjenica da je vladika i posle svoje ostavke herojski

pravoslavno stado. Zbog toga je mnogima daleko uverljivija bila pretpostavka da su razlozi povlačenja vladike Atanasija njegovo nezadovoljstvo stvarnošću (koja nikako nije odgovarala njegovim željama) i činjenica da kod većine braće

. Jedan od prvih poteza koje je Njegovo visokopreosveštenstvo povukao bio je zahtev za ostavku vladike hvostanskog Atanasija Rakite sa mesta direktora i glavnog urednika agencije Pravoslavlje-Pres. Istog onog Atanasija Rakite od kojeg je pre

vladike hvostanskog Atanasija Rakite sa mesta direktora i glavnog urednika agencije Pravoslavlje-Pres. Istog onog Atanasija Rakite od kojeg je pre pet godina, iz članka Reč čitaocima, saznao da je smenjen sa mesta direktora patrijaršijske

patrijaršijske štamparije i da je uklonjen iz uređivačkog odbora Pravoslavlja. Za razliku od svog imenjaka Atanasija Jevtića, vladika Atanasije Rakita nije bio ni bolestan ni malaksao, pa zbog toga nije nameravao ni da daje ostavku niti

pogura. Zato je već na prvoj sednici novoizabranog Sinoda, 17. septembra 1999, mitropolit zatražio smenu vladike Atanasija Rakite. Njegov predlog, međutim, nije prošao. Mitropolit Jovan je, videlo se to u više navrata, izuzetno uporan i

je, videlo se to u više navrata, izuzetno uporan i strpljiv čovek koji zna da sačeka svojih pet minuta. U slučaju vladike Atanasija Rakite nije morao mnogo da čeka. Jedna vest agencije Pravoslavlje-Pres od 30. septembra 1999. godine sadržavala je

i većine članova Sinoda, nikako nije smela biti objavljena. Osim toga, mitropolit Amfilohije, koji je vladiku Atanasija Rakitu i predložio za mesto direktora i glavnog urednika Pravoslavlje-Presa, sredinom oktobra boravio je u

su to bile pogodne okolnosti koje je mitropolit Jovan iskoristio i pred Sinod ponovo podneo zahtev za srnenu vladike Atanasija Rakite. Govorilo se da je mitropolit nastupio ultimativno, rekavši da ukoliko se vladika Atanasije Rakita ne smeni on

istragu po ovoj stvari na Svetom arhijerejskom saboru. Ovoga puta zahtev mitropolita Jovana je prihvaćen vladika Atanasije Rakita je uklonjen sa mesta direktora i glavnog urednika Pravoslavlje-Presa, a na toj funkciji ga je zamenio onaj koji

, tj. netrpeljivost koja je trajala duže vreme.222 Pošto je mitropolit Jovan upravo od vladike (tada protosinđela) Atanasija Rakite saznao da je smenjen sa funkcije direktora patrijaršijske štamparije, mnogi su mitropolitovo ponašanje