štampe U već pomenutom članku Reč čitaocima, čiji je autor bio novoizabrani glavni urednik Pravoslavlja protosinđel Atanasije Rakita, mitropolit Jovan je mogao da pročita da je 30. decembra 1994. godine održana sednica uređivačkog odbora

mitingu održanom 19. avgusta 1999. godine ispred savezne skupštine, velikom broju prisutnih obratio se gospodin Atanasije Rakita, nekadašnji glavni urednik Pravoslavlja, a tada već episkop hvostanski i vikar Njegove svetosti. (Pričalo se

tvorac bio je mitropolit Amfilohije, a za direktora i glavnog urednika agencije postavljen je gore pomenuti episkop Atanasije Rakita. A onda, kao grom iz vedra neba: u štampi se pojavila vest da jedan velikodostojnik SPC poslednje odluke Svetog

episkop raško-prizrenski Artemije i episkop braničevski Ignatije. Ostavku je dao vladika zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić. On sam to nije nazivao ostavkom, nego dobrovoljnim povlačenjem sa položaja i službe eparhijskog arhijereja,

, Znači. dok su brojni Srbi, u punom zdravlju i snazi, bežali glavom bez obzira, zdravstveno malaksali vladika Atanasije Jevtić krstario je Kosmetom, obilazeći preostalo srpsko pravoslavno stado. Zbog toga je mnogima daleko uverljivija

i da je uklonjen iz uređivačkog odbora Pravoslavlja. Za razliku od svog imenjaka Atanasija Jevtića, vladika Atanasije Rakita nije bio ni bolestan ni malaksao, pa zbog toga nije nameravao ni da daje ostavku niti da se dobrovoljno povlači sa

za srnenu vladike Atanasija Rakite. Govorilo se da je mitropolit nastupio ultimativno, rekavši da ukoliko se vladika Atanasije Rakita ne smeni on neće moći da obavlja dužnost člana Sinoda i zahtevaće istragu po ovoj stvari na Svetom arhijerejskom

istragu po ovoj stvari na Svetom arhijerejskom saboru. Ovoga puta zahtev mitropolita Jovana je prihvaćen vladika Atanasije Rakita je uklonjen sa mesta direktora i glavnog urednika Pravoslavlje-Presa, a na toj funkciji ga je zamenio onaj koji

ga je i smenio mitropolit Jovan. O želji i upornim pokušajima mitropolita Jovana da ga smeni govorio je i sam vladika Atanasije Rakita. Po njegovim rečima, njih dvojica su se razlikovali u shvatanjima Crkve, njene uloge u srpskom narodu i njene

, ukoliko se ovde i radilo o osveti, ona je očigledno bila posredna. Mitropolit Jovan je dobro znao da je protosinđel Atanasije 1994. godine bio samo telai, tj. da ga je on samo obavestio o smeni koju su mu drugi pripremili i izglasali. Takođe je znao

ti, kako ih je nazvao, izvesni krugovi uticajnih faktora, i ko je najviše poradio na njegovoj smeni. Koliko je vladika Atanasije Rakita zaista bio nebitan u celom slučaju pokazali su i odgovori dvojice glavnih aktera svih ovih sukoba, mitropolita

rekosmo, 80 - ih godina svi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi imali simpatije za Slobodana Miloševića, a posebno vladika Atanasije Jevtić koji ga je najviše hvalio, pa čak i vodio svoje studente na njegove mitinge. Ovakvi napadi na mitropolita Jovana

da budu sa više mere i manje agresivnosti, a on sam da pokazuje mnogo više blagosti i mudrosti. Cak je i sam vladika Atanasije , svestan svoje prirode, govorio da je čovek nečistih usta i da ima jezik koji je mala vatra što velike stvari zapali. Ja

nezgodan jezik, osoran sam i imam mnogo ogrešenja, i svojih ličnih, i prema Bogu, i prema svom narodu, rekao je vladika Atanasije jednom prilikom. Zbog svega toga nije teško pretpostaviti ko je bio glavni akter incidenta koji je mitropolit Jovan