osudu, jer je dobro kao dobro, ne može biti uzrok zla. U onima pak koji su blagodatno preporođeni, ono se budući osnaženo blagodaću usavršava i čini čoveka dostojnim spasenja. Premda čovek može pre preporoda po prirodi biti naklonjen ka dobru,

se mogao činiti duhovno dobro (jer se dela vere, budući uzrokom spasenja i budući da se savršavaju natprirodnom blagodaću , obično nazivaju duhovnima), - za to je potrebno da blagodat prethodi i predvodi kao što je rečeno o predodređenima;

; tako da on ne može sam po sebi činiti dela dostojnih života po Hristu, već samo može želeti ili ne želeti da radi složno sa blagodaću . Član 15. - Verujemo da u Crkvi ima jevanđelskih tajni na broju sedam. Mi nemamo ni manje ni više od ovoga broja tajni u

iz prirodnog i natprirodnog, i nisu samo znaci obećanja Božijih. Mi ih priznajemo kao oruđa koja neophodno deluju sa blagodaću na one koji k njima pristupaju. Ali odbacujemo kao tuđe hrišćanskom učenju ono mišljenje da savršenstvo tajni ima

, u kojoj se nalaze Njegove neraspadljive Svete Moći. Sveti Gerasim je postao egzorcista i iscjelitelj ispunjen blagodaću zbog svog discipliniranog i striktnog posta i molitve.

. blagodaću Hristovom, privela veri, tako da je njen otac Edesije, krstivši se, od idolopokloničkog žreca, postao pravoslavni

neporočna, zbog čega i posle porođaja ostade Djeva. Ne govorim da je Marija postala besmrtna, nego da je, osenjivana blagodaću , bila slobodna od grešnih želja "(Prep. Jefrem Sirijac, Reč protiv jeretika, 41)." Uselila se u nju svetlost, omila

, učinjeno radi Njega, ne samo da pribavlja vijenac pravde u budućem životu, no i u ovome životu preispunjava čovjeka blagodaću Duha Svetoga i to - bezmjerno, kako je rečeno: "Jer, Bog Duha Svetoga ne daje na mjeru, jer Otac ljubi Sina i sve je dao

Božanske energije kroz koje se sjedinjuje sa nama, i mi možemo da zajedničimo sa Njim i da se sjedinjujemo sa Njegovom Blagodaću , a da pritom ne postajemo isto što i Bog, što bi bio slučaj kada bismo se sjedinjavali sa Njegovom Suštinom.

onda, po njima, ostaje kao cilj čovekovog života? Naprosto, moralno usavršavanje. Kada čovek već ne može da se oboži Blagodaću Božijom, tj. Božanskim energijama, šta je onda cilj života? Da se čovek moralno usavršava i živi moralno. Ali, moralno

u duši. blagodaću Božijom čudesno menjam; u molitvi pokajanja i umilenja sa moje duše spada trnje, spadaju okovi strasti i osećam

imaju u pogledu vaspitanja svoje dece, a to je - pomoći im da zadobiju oboženje, što je cilj, radi čijeg ostvarenja su, blagodaću Božijom, ona i došla na ovaj svet I, naravno, kako roditelji mogu pomoći deci u tom pogledu ako se i sami ne kreću ka istom

tvar koja uzdiše i tuži u okovima greha. Na taj nacin monah tiho i nenametljivo, preobražavajući samoga sebe blagodaću Božjom sveštenodejstvuje svojim molitvama, suzama i trudovima tajnu vaskrsenja celome svetu. Oduševljenji

, a ne kao licno postignuće. Ostaviše svet zaražen otrovom greha i smrti da bi ga u vecnosti nalsedili preobraženog i blagodaću vaspostavljenog. Njihovo sledovanje Hristu nije bila stvar razumskog ubeđenja, već jednog sasvim celovitog

, već menjajući, osvećujući i prosvetljujući seb e, menjaju i preobražavaju na cudesen nacin celi svet. Monah isunjen blagodaću , živa je ikona božja, nepresušni izvor neizrecive teologije, i najtoplije utehe tužnim i obremenjenim. On ne govori