dok se titraj duše smiruje . Na prozoru male kamene kuće, svjetiljka stoji.Kuća mnoge godine broji . Koltrine stare čipkano dišu.Nekako škrte misli su moje, djetinjstvom obojane.Uvijek je nedostajalo zavjese

se ... Koliko puta se pitam . Zašto, kako, zbog čega ? Šta da radim .. Da otvorim škuru, odmaknem koltrinu pustim te unutra .. Polako se nižu pisme, prva, druga, treća .. idu, nastaju polako, iz stiha

pretjeraš Inače, podkrala ti se ( tj. njemu, koga navodiš ) mala pogrješka i u citatu i u imenu : koltrina says : 11. lipanj 2013. at 7:16 poslijepodne ( Edit ) Anusofilija je jedina bolest koja se može nanjušiti

teci . Noćna je tišina Čujem disanje duše .. kucanje srca Misao prostrijeli tišinom Vjetar razmakne koltrinu U sobu uđe svjež zrak Prisjetim se tako .. utonem u misli Sjećam se bilo je tako davno Tek smo u život

strani srca pripada meni .. Taman kad pomislim kako ću osluhnuti mekana sjećanja skrivena u čipkastim koltrinama , na zidovima isprepletu se sjene baš kao u neko davno vrijeme .. Na kušinu rasuta kosa miriše na cvijet

poć .. bit će teška i ova noć .. duša je strasna u dubini .. zvizde bolje sjaje u visini .. odmičem koltrinu ... vidim misec .. vidim zvizde .. virne jubavnice njegove .. gubim rimu .. oči peku .. suza krene

pametan, odgovor bi opet glasio : Degenerik Obrij me majko motornom pilom Pa šta si se uznogujio : koltrina koltrina koltrina . hahahaha Ceriš se kao J B Tito kad je trinaestogodišnju curicu Pelagiju Denisovu

odgovor bi opet glasio : Degenerik Obrij me majko motornom pilom Pa šta si se uznogujio : koltrina koltrina koltrina . hahahaha Ceriš se kao J B Tito kad je trinaestogodišnju curicu Pelagiju Denisovu Belusovu

bi opet glasio : Degenerik Obrij me majko motornom pilom Pa šta si se uznogujio : koltrina koltrina koltrina . hahahaha Ceriš se kao J B Tito kad je trinaestogodišnju curicu Pelagiju Denisovu Belusovu prvi put

dan . Na arhitekturu se neću referirat, jer sve dolazi iz iste kužine . Da mogu od betona bi činili i koltrine . A možda bi bilo i dobro da od Žnjana do Instituta učinu betonsku koltrinu visoku najmanje ka Sveti

mogu od betona bi činili i koltrine . A možda bi bilo i dobro da od Žnjana do Instituta učinu betonsku koltrinu visoku najmanje ka Sveti Duje da se ne vidi grad kakvin ga oni mislidu učinit . Caklo, beton i slake

četrdesetogodišnjoj karijeri . Sve započme s jednim pupom .. Pogled kroz ogoljele grane .. Škure i koltrine ... Ubrzo je sve ovako .. Isto misto .. Ista smokva .. Grane su se zazelenile .. Koltrine se ne vide

slamarice, za stolce i sinije, čanjke i bukare, već za koćete i oćete, šuste i štramce, veltrine i koltrine , tavuline i bićerine, tavaje i tavajole, teće i terine, pjate i pošade bjež, bogareti I sve što

omanjeg slona i njegovu familiju . Nije bilo druge neko rastvorit stvar i desetkovat sadržaj . Neku koltrinu ( zavjesa, za kont . ) koju mi je mama zapoviđela da donesem sam lagano ostavio, pravila je previše

- što je osobito važno, najvažnije - onaj visoki poluosvijetljeni prozor, zastrt kakvom izvezenom koltrinom i zaklonjen poluotvorenim škurama, jedino mjesto ( ili biće ) koje je dostojno da ga se romantično

se umaškarati po uzoru na stare fotografije naših matera i baka, kopalo se po šufitima, prekrajalo koltrine i kuverture i uspijevalo zabavljati i ludovati na svoj način . No, Poklade kao pučka tradicija nisu

prid večer . Svi u portu palu motore i partu na more, lovit lignje, a ja zatvaran grilje i spuštan koltrinu da ne moran gledat na more i patit . Oša je moj kompanjo niz porat, zamišljen i pritisnut brimenon

raznospolnim partnerstvom i brakom . Njemačka, to ti je ono maltene tolko daleko ko Split . Onaj s brčićima i Koltrina će dobit osip, ti buš valda prvo skoknul videt kaj na to veli pseudonimno proroštvo, al ponesi neku

slažeš s Goldsteinom, Matickom, Strehom ili Jakovinom . Molim konkretne navode, a ne bulažnjenja . KOLTRINA Pa jesi li ti normalna . Jer tebi treba slovkati . Jer ti znaš što je Politbiro i ko mu je bio na čelu

stranica pjesničke zbirke gradi svoj pjesnički svemir stihova tihim odrazima modroga zatona s one strane koltrine neba, pjesme, vječitog sna : Sve, baš sve se umori / Pa i more dođe kraju / Zaboravi strah i trepet