sam bila jako tužna. Krštena sam s 11 godina, uoči demokratskih promjena u Hrvatskoj. Tata mi je ušavši u sobu rekao da se obujem jer da idemo u našu crkvu u Sdigetu u koju smo i inače često išli.Osjećala sam da će se toga puta dogoditi nešto posebno.

gostiju koji su se sunčali na jakom brodskom suncu.... Ja sam ih poslušao, rekavši im da mi samo dadu malo vremena da obujem svoje papuče i majicu koju sam bio skinuo, tako da su se oni pomakli od mene.... evo ovdje dolje od mene.... da bih se i ja

sam cipele. Strašno. Nakon cijelog ljeta bosonoga, ili u klompama, odnosno kasnije u tenisicama, vrag me natjerao da obujem cipele. Stigoh nekako, držeći se za ogradu, koju su postavili sa strane (hvala im), do glavne zgrade. Uopće ne

meni njega, napravila iskaznicu, oprostila članarinu, a moj partner meni do nosa. al kontam ja, ma nije ni do nosa, kad obujem štiklu bit će do brade, no brige me, jer njoj je do sise, ak ne smeta nju a di će mene, jer na sisi oko gleda me, gleda me...

naravno obukla, majčica i nalakirani noktići.. Ali.. doletim unutra (točnija ako ćemo van na terasu), bacim stvari, obujem sandalice i bacim se na čagicu. Pjesmu - dvije kasnije, za ples me zamolio jedan simpatičan stranac. Dan prije sam

stil, ne sviđa mi se. Ona: Vidi, jelde da ljepše izgledaju na nozi? Ja: Izgledaju isto. Ona: Ne, fakat te pitam.. evo da obujem i drugu (obuva drugu, namješta hlače). Zar nisu preslatke na nozi? Ja: Pa i nisu. Ona: Koji ti je kurac, pitam te fino, a ti

utorak obujem nove sandale, i odem u grad. Barem sam se na tri izloga ogledala, gledajući odraz mojih nogu broj 40 u novim sandalama.

na blogu, pročitajte ovdje. Isto to o ženama-blogericama. obujem najvišu štiklu koju imam visoka sam 185 cm. Štikla je 7 cm. Kad u naručju držim M., teška sam 83 kg. E neću vam reć koliko je

. Dosla sam u skolu prije vecine ucenika jer su hodnici jos bili prazni. Uputila sam se do svog ormarica da odlozim jaknu i obujem papuce. Kada sam obavila sve sto sam trebala uputila sam se do razreda. Prvi sam sat imala fiziku. Malo sam zastala pred

laku noć, nemam koga zamoliti da mi obuje čarape pa cijelu zimu hodam bosih nogu u klompama, a kada idem van, često obujem tenisice na bosu nogu, samo da ne tražim nekoga za pomoč. U mojoj kući nema zvukova, osim ove tipkovnice koja se, čuje. Ne

papira. obujem i odjednom sam osjetila ubod u prst. Ispustila sam obuću iz nje je izašla ogromna crna zmija, koja je bila sklupčana

37.. i sve me sram.. mogu još dva prsta uvući u cipelu.. a ništa.. tražim broj 36.. imaju.. samo jedan model je još ostao.. obujem .. ajme meni.. i te su prevelike.. pa šta je ovo.. Priđe mi tata.. objasnim mu što mi se dogodilo.. A on izjavi: Pa pogledaj

u mikrovalnu pa ukljucija i onda bija ljut sta se pocelo dimiti i svitliti iz nje. Turnija je bananu u postol i donija da je obujem (isa me zafrkat.... ajme sta ce bit za koju godinu?) U kazetofon na ponistri u kuzini je misto kasete ugurao zemlju iz

pomoć, infuzija, samrt. Da onda više ne slušam takve priče koje mi sa neobičnom zebnjom prekriju srce, pokleknem i obujem tamo neku divotu od ružnoće koja se prodaje pod papuče. Onda se poput pajaca na jajima šećem naokolo. Strava. I užas,

sam nam bura baš i prija. Ova zima je relativno toplai tu se isto nisu mogli suzdržati, ma zamisli ti mene glupače da mu ne obujem štrample na 18