život. Tu san prohoda, prvi put udrija krpaš, tu san učija život, na Matejuški ću i umrit. Nima dana kad san u Splitu da ne povirin na Matejušku. Tamo je svaki dan bija i moj otac Špiro, ja san zapravo najstariji potomak splitskog ribara s Matejuške. U

neću spominjat, jer mi i samo spominjanje njihovih inicijala izaziva želučane probleme... Ti si razlog zašto još uvik povirin ovod pročitat koju besidu

u Marmontovoj ulici u Splitu, City Centu one Split i Emmezeti Kaštela. povirin na portal.

doma, ja na drkicu. Sutra nakon gvardije san malo prilega, a timunjer me budi da me neko traži odispod skale, dignen se povirin kroz fineštrin. ONA, doša san doli, ugleda jenu suzu kako se skotrljala niz obraz i pruža mi smotuljak šoldi omotan

, zanosi na, me me. Keko popizdija di maški držin govorne vježbe. E, da je i š tebom niko radija, ne bi ti svaka bila: Ne seri Povirin bidnoga susidova pasa, dva metra lanca oko vrata. Više puta san ga skinula s stabla jerbo se lanac zakovrča, a nima vinč.

petrolejku, stali bumbit vino, ljuljuškamo se i promatramo ča se dešava u ovom pitoresknom malom mistu. A ono idila, povirin kanučalom da li su svi atento, a čuješ samo pismu: Da te mogu pismom zvati, ja bi piva ne bi staja, da se stara ljubav vrati,

baštine. povirin na portal samo kroz jutro. Posal mi je buljit u ekran pa doma NEMAM PC, a laptop ne želin nosit. Stoga, ako misliš da je

sto kila, ali Boze moj kako si mi prirasla k srcu. Maloprije udjen u sobu, a moja mrvica o 13 miseci ka andjelic spava, povirin kod starije srecice, a ona blazeno ne livon boku spava. Zamisljan tebe, kako si mi se ti namistila, sta li sanjas, jel ti

dizyajneru... potraži pomoć, nije ovo za zayebanciju više. povirin ovod hehe

njegove dvi tri batude-rasfriska bi mi ovo puno vruce lito povirin unutra i vidin tebe. Ne znan ko si, ma u sviman vidin tebe. Možda, tebe i Kilera nikad ne sretnen ma ste zame oni lip l mog

dionize.. di si ti šta ima...?? ____________________________ reka bi jedan moj prika... letan okolo ma šta će bit, povirin kad stignen, par nikova koje proćitan, par nikova koje možda i povirin šta napišu, ostalo neman ni volje ni vrimena...

bi jedan moj prika... letan okolo ma šta će bit, povirin kad stignen, par nikova koje proćitan, par nikova koje možda i povirin šta napišu, ostalo neman ni volje ni vrimena... nisam u toku o situaciji na portalu, posebno za zakaćit se sa ikim, tek to

jednostavno navikla na njega.... i znan, da uvik kad dođen kući znan da se nečemu moran posvetiti.... bar 10 minuta da povirin blogove i iskomentiran sve... al znan da moran.... tako san se i navikla na to više... pa mi je čudno bez toga... a sad je

isprid svečane lože predat štafetu voljenom Maršalu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti, tako san uvik želija da povirin i da se okupan u tu Titovu vilu. Stric mi je bija pomoćnik ministra, bija je narodni poslanik, a bija je i predsjednik