teritorija, sudbenim odnosima I institucionalnim struktura Momjana I Momjanštine u moderno doba, obitelji Rota te povijesti I kulturi njenog vremena. Popratni program predviđa otvaranje izložbe o momjanskom dvorcu te

ploča na kojima su se nalazili brojni europski hitovi, uključujući The Happy Muleteer, Save The Last Dance For Me, Rot ist der Wein te Fremde in der Nacht. (A iste je te godine / 1966. /, no nešto poslije, Frank Sinatra postigao golem uspjeh

zna. Da su životinje i po tom pitanju, koliko god se čovjek trudio poremetiti im planove, naprednije od ljudi. Rot

na ' Radio Milošu ' da trebam psa. Ubrzo mi je došao čovjek, koji je ponudio četveromjesečnog mješanca - zovemo ga Rot , veli on. Kol ' ko košta - pitam. Ma ništa, samo ga vozi doma... U čemu je problem? Problem će biti jedino ako imaš kokoši

u napast očerupati tu perad, koja mu je očito išla na živce pseće... Rot se igrao s komadom nečijih traperica. Dežurne lopine nisu znale da je u garaži oštrozubi pas, koji hvata za nogu sve što

Valentovi. Pas sit, nafta na broju... Ubrzo su svi znali da se u dvorište više ne ide k ' o u perivoj pa je došlo vrijeme da Rot ode na lanac. Znao sam da to nije baš humano, ali druge nije bilo. Bio je velik i opasan pa je podugačak lanac bio jedino

nije bilo doma. Rot je izgledao kao uskršnja pisanica njuška ljubičasta, vrat žut, uši crvene i sve to pomiješano po leđima? Od dosade je

. Sve i jednu kutijicu je probušio i vitlao njima dok se nije ušarenio poput Komanča obojanog ratnim bojama... O, bože, Rot , ti nisi normalan Preostalo mi je samo otići u KGK po nove boje... U rijetkim trenucima kad smo, osim lutanja šumom, on i

izvan veza, opet je izazivao samo nevolje... Poštar se vozio na motoriću poderana auspuha i svaki dan ' prdio ' po selu. Rot je bio razvezan i sjurio se na cestu ispratiti poštara - klasnog psećeg neprijatelja s malo laveža. A Steva poštar ga je

sela. Kev, kev - pa u zasjedu. Ja sam s balkona probao spriječiti najgore, ali zakasnio sam. Steva se motorinom vraćao, a Rot ga propustio pa lukavo iza leđa u dva skoka zgrabio za nogu zgranutog poštara Tragikomična slika potrajala je jedno 100

za nogu zgranutog poštara Tragikomična slika potrajala je jedno 100 metara. Poštar ne staje, gas daje, nogom trese, a Rot ' ne pušča ' nogavicu. Tek kad je komad čvrste plave nogavice ostao u raljama napaljenog psa, Steva je slobodno odjurio

isperemo govna i smrad kojima je bio zalijepljen. Tek za sedam dana opet je mirisao kao pas, a ne kao septička jama... O, Rot ...

što znate, zaratilo. Kad više nije bilo druge, podvili smo rep i zbrisali u Karlovac. Kuću su čuvali mama, baka, deda i Rot . Još i danas, kad se veterani (mama i susjedi) okupe na klupi ispod brajde, prepričavaju legende i dogodovštine tih