koji je sjedio preko puta Edite i nju zapahne odvratni joj zadah alkohola, a Edita ga u mislima istog časa nazove " Smrdljivko ". - Jesi se lijepo provela? Edita ne odgovori. Odvrati pogled od polupijanog muškarca tridesetih godina, kako je

koljena. - Jesi li zaljubljena u njega? - Molim vas - uzvikne Edita. - Ostavite me na miru - Ništa ti ja ne radim - mirno reče Smrdljivko . - Samo prijazno čavrljam. - Ostavite me na miru - povišenim glasom reče Edita. - Želim čitati. Zar ne vidite to? - A ja

. - Ostavite me na miru - povišenim glasom reče Edita. - Želim čitati. Zar ne vidite to? - A ja želim razgovarati - reče Smrdljivko . - Sviđaš mi se. Zašto se ljutiš na mene? Edita uzdahne i spremi knjigu nazad u veliku torbu koju prebaci preko ramena, pa

na mene? Edita uzdahne i spremi knjigu nazad u veliku torbu koju prebaci preko ramena, pa ustane. - Kuda ćeš? - upita Smrdljivko iznenađeno. Edita ga ni ne pogleda, niti mu ne odgovori. Snažnim trzajem koji je odavao njenu ljutinu otvori vrata i

idućem kupeu u kojem će potražiti slobodno mjesto. "Kako je samo nepažljiv, nekulturan. Bezobrazan. Blesavi Smrdljivko Ne opravdava ga ni to što je popio koju čašicu više. Ništa ne opravdava takvo ponašanje. Zar žena ne smije i ne može sama

joj je prijala ovolika pažnja. I upravo kad se počela opuštati nakon neugodnog iskustva, vrata se kupea bučno otvore i Smrdljivko uđe. - Ne možeš pobjeći od mene - reče Editi, sjedajući pored nje. - Molim vas - zavapi Edita: sad je već bila pomalo i

gospodin Smrdljivku. - Ima mjesta koliko god želite. Ostavite mladu damu na miru. - Ništa joj ja ne radim - odbrusi mu Smrdljivko . - Samo joj udvaram, stari. Jesi li zaboravio što to znači? Učtivi gospodin ljutito stisne usnice, ustane, otvori

- Ovaj mladić nasrće na djevojku. I čini mi se da je malo pripit. Dosađuje joj. - Kartu reče kratko kondukter Smrdljivku. Smrdljivko nešto promrmlja kroz zube, a miris alkohola dopre ovog puta i do konduktera, koji iskrivi lice u gadljivu grimasu. - Evo

kroz zube, a miris alkohola dopre ovog puta i do konduktera, koji iskrivi lice u gadljivu grimasu. - Evo karta - reče Smrdljivko pružajući je kondukteru. - Nisam ja propalica, pa da se švercam. Kondukter pažljivo pogleda u kartu i vrati je

ljubazni gospodin, kad shvati kako je sve uzalud, jer kondukter se već udaljavao uskim hodnikom ljuljajući se u hodu. Smrdljivko , odahnuvši što je sve prošlo, nagne se prema Editi i reče joj u lice: - Ajde sa mnom. Sakriti ćemo se u zahod i dati ću ti malo

ostao sjediti. - Ostavi me na miru, luđače - poviče Edita. - Ne zanimaš me ni ti ni to što i nudiš. Ostavi me na miru Smrdljivko je iznenađeno i sa nerazumijevanjem pogleda, a tada ga zahvati nerazumni bijes. - Luđakinjo jedna - vrisne na uplašenu

Editu. - Što si ti umišljaš da jesi? Gaduro Učtivi gospodin zausti da se umiješa, ali postalo je odjednom nepotrebno. Smrdljivko izjuri iz kupea i ostavi ih same. Jedan su se tihi trenutak Edita i gospodin gledali sa olakšanjem, a zatim gospodin

, ohladnjela je žestoka krv, pa su se opet uspinjali svaki na svoje brdo mrmljajući ili vičući: "Mislio si golišavče, smrdljivko , užgislamo, hladimuho itd., da te se bojim He he he Pokazao sam ti, da se ni najmanje ne bojim, ti buhinja žuči "U takovim

', veli Ćedomir Višnjić, ' ta vidite da su hrvatski i srpski jedan jezik kad se o tome čak pišu knjige.. Jedino o čemu taj smrdljivko šuti jest da je on sam platio da se takva knjiga izda - novcem hrvatskih poreynih obveznika. Ako ti ne vidiš ništa od svega

da je ovo stvarno moj zadnji komentar ovdje?? smrdljivko mali. Jel ti to valjanje u psećoj kakici neki fetiš? No zar nevidiš da se opet nepozvan uplićeš u razgovor odraslih i