u svijetu koji će na njih gledati s prezirom? Isus ih ohrabruje riječima: Neka se ne uznemiruje vaše srce i neka se ne straši . Ponajprije zato što neće ostati sami. On doduše odlazi, svojim tjeles nim očima neće ga više vidjeti, ali će biti

to razvija. Komentari će biti sljedeći: »Što će nama solarni paneli, di će ovce pasti? Što će nama vjetroelektrane, one straše zečeve, ptice, divlje svinje? Što će nama neki Austrijanac kupovati našu zemlju i raditi solarne panele?«

kažem (o) Evo Gospodine službenice tvoje već bi nam dan bio radosniji. Znali bismo da nismo sami, i da se nemamo čega strašiti . Ustrajni budimo

, ona osvaja, ona ispunja svoje obećanje dato Juanu Diegu. Nisam li ja tvoja majka, nisam li ja ovdje? Neka te ništa ne straši

se tako osjećaju. od mača pravde izmakli su gospoda iz akademije, i svi oni huškači koji su srbe u hrvatskoj prije rata strašili povratkom 1941; serviranje slobe sa jabukom u ustima samo je mazanje očiju...

promijenila. Njezin 7 - godišnji sin Simon uskoro će steći nekoliko izmišljenih prijatelja koji će ga zabavljati ali i strašiti svojim pričama. Ubrzo, Simon će se pobojati za njihovu sigurnost.

, u kojima se ljudima dogodilo nešto ružno. Napastovale su me i sve one slike koje stariji pričaju djeci kako bi ih strašili , a često puta sa realnošću nemaju ništa. No, i dalje nisam htio buditi roditelje a ni strah nije jenjavao. Ima li svjetla

za svoju naglost u karakteru - opravdavam, naravno, okriljem slavnog mi izabranog zaštitnika. A niti gromova se ne strašim , nisu mi zbilja neugodna pojava, baš naprotiv. Malo se šalim, no zbilja mi je zanimljivo sve ono što sam o njemu

. U suprotnom, iznenada ostanemo u bespuću, sami i nitko ne čuje naš glas. Ako ga netko i uzmogne čuti, ne razumije ga i straši se. Ne mislim da nije dobro ići i tim drugim stazama obraslim travom i jedva prohodnim, ali na kraju ipak moramo stići do

vođe, nego kako se tim položajem okoristiti da drugima uspješnije i bolje služi. S takvim vođom vjernik se ne treba strašiti ni pred svim otrovima života. Kao što je pogled na podignutu zmiju u pustinji spašavao Židove od ujeda otrovnice, tako

intuitivno ponašanje. Ima ga u raznim vidovima. Intuitivno je skočiti sa konja i pobjeći daleko od situacije koja vas straši ili se barem ukočiti. To ne smijete. Intuitivno je i stegnuti butine i listove istovremeno što normalno radite kada npr

za sto forinti prespat. Oni mu valja obećaju, ako to učini. Došla večer, i on projde va gradinu i prespi nutreh. Došlo ga strašit , ale njega niš strah. Jutro dan projde sudu i pita obećaneh sto forinti. Oni mu je daju. Zame beči i gre naprvo. Dojde va

hodit, gdi počivat: sad da strmom gorom iđeš k momu rodu, sad da iđeš morom leteći na brodu; sada da te zviri na planini straše , sad da te pastiri srite iđuć s paše; sada da pod gorom trudna prinoćivaš, sada da pod borom zelenim počivaš. Meni će se

. Dođi, snu moj, moje tebe oči traže: nejma ovde, koje ti se bojiš, straže, nit ima prid naši tužne brige vrati, da te suhim straši licem i odvrati. Što ti na put staje? Nit sad kukuriče pivac, nit pas laje, niti čeljad viče. Ne vidiš li mene? Koja ti je

sita još neće da stane, neg želudac pita, nego tu pribiva rajska radost prava, dragi mir počiva, slatko pokoj spava. Ne straši se, tko će sam pribivat tako, primoć milost hoće zapričenje svako. Isus navišćuje tebi volju svoju, srce iziskuje,